У Србији ће се инфлација, према најновијим пројекцијама Народне банке Србије (НБС), до септембра кретати око централне циљане вредности која износи три плус минус 1,5 одсто, а до краја године ће бити око 4,0 одсто, изјавила је данас гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и додала да се ове године очекује раст БДП од 3,5 одсто.
Она је на представљању „Извештаја о инфлацији – фебруар 2026“, који је Извршни одбор НБС усвојио 12. фебруара, рекла да ће на кретање инфлације утицати престанак важења уредбе о ограничењу маржи, док ће доношење новог закона о непоштеним трговачким праксама допринети да се марже не врате на ниво пре доношења уредбе.
Навела је да је јануарска међугодишња инфлација износила 2,4 одсто, а да је у последњем тромесечју прошле године инфлација била благо испод циља, у децембру 2,7 одсто међугодишње.
Према њеним речима том смањењу су допринеле цене хране, као последица примене уредбе о ограничењу маржи.
Табаковићева је навела да су услови задуживања били повољнији, посебно за грађане са нижим примањима, што је за резултат имало да су кредити у децембру били за 15,4 одсто већи него пре годину дана.
У децембру су, истакла је она, каматне стопе на динарске кредите становништву спуштене на историјски минимум од 8,2 одсто, чему је допринело омогућаванаје повољнијег задуживања становништва са месечним примањима до 100.000 динара.
Раст кредитне активности допринео је да учешће проблематичних кредита у укупним кредитима достигне нови минимим од 2,1 одсто.
Говорећи о расту БДП, рекла је да се ове године очекује убрзање раста БДП на 3,5 одсто.
„Раст ће бити вођен домаћом тражњом, уз позитиван допринос потрошње и инвестиција у основна средства. Расту потрошње допринеће већи расположиви доходак по основу раста зарада и пензија, као и повољнијих кредитних услова, док ће реализација инфраструктурних пројеката планираних програмом „Скок у будућност-Србија Експо 2027″ подстаћи раст инвестиција“, истакла је Табаковић.
Додала је да се у 2027. години пројектује раст БДП око 5,0 одсто, а да се у средњем року очекује да привреда Србије расте стабилним темпом око свог потенцијног нивоа, у распону 3,5 до 4,0 одсто годишње.
Гувернер НБС је истакла да су прошле године и поред успоравања привредног раста, очуване фискална и екстерна позиција, што, како је оценила, уз створене резерве, указује на отпорност наше економије на екстерне изазове.
„Фискални дефицит у 2025. години је износио 2,4 одсто БДП-а и био је нижи од планираних три одсто. То је допринело наставку опадајуће путање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, које је на крају године износило 44,8 одсто“, рекла је она.
Навела је и да је НБС, ради очувања релативне стабилности курса динара према евру на девизном тржишту у 2025. години продала у нето износу 580 милиона евра, што је према њеним речима, била прва нето продаја посматрано на годишњем нивоу након 2020. године.
Фото: Танјуг Ана Паунковић
