Министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је да ће сутра бити одржан састанак са представницима великог броја удружења пољопривредника у Србији, а да је за 25. фебруар заказан састанак о тржишту млека у нашој земља са Европском комисијом, на коме ће уцествовати и наши млекари.
„Сутра у 10 часова у Београду биће велики састанак на који су позвана сва удружења која имају добру вољу, да се разговара конструктивно у пољопривреди, а не да причамо о политиканству“, рекао је Гламочић за ТВ К1.
Он је додао да очекује да сутрашњем састанку у Београду присуствују представници десетина пољопривредних удружења.
Европска комисија је одговорила на иницијативу Републике Србије и прихватила одржавање консултација поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа и тим поводом је, како је рекао, министар Гламочић заказан састанак са ЕК 25. фебруара.
Гламочић је изразио наду да ће и људи који су сада на блокадама схватити да треба да се седне за сто и постигне договор.
Најавио је и да ће, поред наставка исплата субвенција, у наредних 10 дана бити расписани и повољни кредити за пољопривреднике.
„Сад је код банака на потписивању, расписујемо кредите са најповољнијим каматним стопама, где ми субвенционишемо као држава камате од нула до три одсто. Најповољније су камате за жене и за млађе од 40 година, а ако се купује минерално ђубриво, због стимулације приноса, каматна стопа је нула“, рекао је Гламочић.
Министар је рекао да су захтеви пољопривредника који организују блокаде нерални.
„Када бисмо им испунили захтев о забрани увоз знате како би то изгледало? Значи ми затворимо границу, они затворе границу нама и можете замислити. Значи више наше јабуке не иду у извоз, наше малине не иду у извоз, наше вино не иде у извоз, наша ракија не иде, наш ајвар не иде, ништа не иде у извоз. И све би цене почеле да падају“, рекао је Гламочић.
Говорећи о блокадама и протестима пољопривредника из Шумадије, министар је истакао да је у овом моменту просечна цена млека на нивоу целе Србије већа него 2022. године одакле је узет податак да је цена млека била 85 динара.
Напоменуо је да је то био изолован случај и да су само неки добијали 85 динара.
Према његовим речима и данас има оних који добијају 60 динара за млеко, али и оних који добијају 30 динара, али да је просек дамас већи у Србији него што је био пре.
„Овде је проблем што се у комуникацији узима како коме одговара. Имамо фармере који имају по две краве и живе јако далеко, имате фармере који имају по неколико стотина крава, имате квалитет млека који је у ЕУ класи, али и квалитет млека који је лош. Када су били на преговорима у Влади, тамо нико није дошао да преговара од произвођача млека који има лошу цену. Сви што су дошли да преговарају имају највећу цену, преко 54 динара овог момента”
Гламочић је рекао да је овде проблем што неће да раздвоје пољопривреду од политиканства и додао да је Влада Србије за то да се договори са свима који имају реалне захтеве и интерес за пољопивреду, грађане и државу.
Како је навео, на претходни састанак је дошло шест удружења, односно 12 пољопривредника од којих су неки 15 минута након почетка састанка устали и рекли да ништа није договорено.
“Прво сам дао реч повртарима пошто су у мањини, и ја сам прихватио све њихове захтеве. Онда су ови почели да устају. Предложио сам им да они уђу у тим заједно са људима из Министарства, заказаћемо са Европском комисијом консултације на којима ће учествовати да би чули шта може а шта не. Дејан Трајковић је рекао да је то наш посао и да смо ми плаћени за то”, навео је Гламочић.
Како је рекао, мањина увек направи проблем да људи мисле да је проблем већи него што јесте јер нема довољне комуникације са људима, прво нас који смо ја функцијама, изјавио је Гламочић и оценио да чак када не можете да помогнете људима морате да причате са њима јер се неком може објаснити из првог пута, а некоме из трећег.
Министар је истакао да фармери у Србији данас добијају за 30 динара више за литар млека него фармери у Баварској, и додао да је он лично недавно саветовао фармере да што пре спусте цену млека како би се сачувало тржиште јер у супротном неће доћи до откупа млека.
Додао је да фармери то нису хтели, већ да су хтели по сваку цену да се боре за цену млека.
“Пољопривредници ћуте када је добро, ништа неће да похвале. Њих чујете само када им фали, а када је добро онда ћуте”, истакао је Гламочић.
На питање зашто се у Србији не прави млеко у праху, Гламочић је рекао да се млеко у праху прави у моментима када постоји вишак млека, и онда се депонује млеко у праху.
„Европа исто то ради, и када се деси вишак млека европске фабрике узму и решавају то тако што то млеко продају испод цене. Ако купите млеко у праху у Европи оно кошта два и по евра, а ми у Србији имамо озбиљну кондиторску индустрију и наше компаније када произведу млеко у праху они кажу да без пет, шест евра по килограму не могу да дају то млеко”, објаснио је он.
Када је реч о пшеници и захтевом пољопривредника од пре неколико месеци да буду ослобођени акциза и 300 евра субвенције по хектару, Гламочић је поручио да ће ове године сви који имају до 100 хектара, по хектару за биљну земљу добити 18.000 динара до краја марта.
Фото: Танјуг Јадранка Илић
