Бугарску већ данима заокупља стравичан злочин али и питање -Да ли се може веровати истражитељима? И како је до злочина уопште дошло? А тај злочин се онда претвара у политику.
Једино што се поуздано зна јесте како је пронађено шест мртвих тела и једна спаљена планинарска колиба.
Али шта се доиста догодило у злочину који тамошњи медији описују као „незапамћен у Бугарској“, више је питања него одговора, преноси Дојче Веле.
Још другог фебруара су откривена мртва тела три мушкарца поред делимично изгореле планинарске колибе недалеко од превоја Петрохан, близу границе са Србијом, на западу Бугарске.
Власник кућице је био Ивајло Калушев, али и он и још један 22‑годишњи мушкарац и 15‑годишњи дечак су нестали без трага. Сви који су боравили у тој колиби били су чланови невладиног удружења „Национална агенција за надзор заштићених подручја“ (НАЦПТ).
Већ кад је објављен тај злочин, вршилац дужности главног тужитеља Борислав Сарафов је новинарима изјавио како и у том удружењу „нису била чиста посла”. На питање новинара је ли он то говори како је Удружење било „секта у којој је било и педофилије”, Сарафов је одговорио:
„Добро сте ме разумели. У стварном животу околности у понекад још чудније него оне у серији Твин Пикс“, рекао је он.
Главни тужилац додуше није објавио никакве доказе о сумњивим пословима удружења, али је већ и то отворило Пандорину кутију нагађања о тој организацији. Је л то била некаква паравојна група? Некаква чудна будистичка секта?
Шест дана касније, 8. фебруара откривене су и те нестале особе, такође мртве у комбију за камповање на брду Околчица, чак 80-ак километара далеко од првог места злочина. Истражитељи претпостављају како је реч о четири самоубиства и два убиства.
Највише је нагађања о власнику колибе и водитељу удружења НАЦПТ, Ивајлу Калушеву. Тај спелеолог и љубитељ живота у природи је живео и у Мексику, а у Бугарској је његова организација сарађивала и с надлежним службама у борби против криволова, илегалном сечом шуме, али и због близине државне границе је пазила на могућу трговину људима. Сарадњу с Калушевим и његовим удружењем је потврдио и шеф бугарске криминалистичке полиције.
Калушев и други чланови групе су додуше легално поседовали више комада оружја, надлежне службе негирају да је НАЦПТ била некаква паравојна организација.
Калушев је постао будиста, а у своју колибу је примао и децу, наравно уз пристанак родитеља. У природи их је подучавао спелологијом, али и заједничком животу уз духовне обреде. У многим случајевима та деца су престала да иду редовно у школу и почела су да живе у тој планинској колиби.
Након његове смрти, један мушкарац који је код њега боравио као дечак је за бугарски портал Бирд изјавио како га је Калушев сексуално злостављао и да је то пријавио полицији још 2022.
Његова мајка пак тврди да лаже. У разговору за ЈуТјуб канал „Дневен ред“ признала је како је у Калушеву видела „духовног вођу“, али и како му је давала велике своте новца.
Заиста постоји више пријава против овог удружења и барем једна од њих га је оптуживала и за „блудне радње” са малолетницима. Али ништа се није догодило након тих пријава и никад није било истраге. Према тврдњама особа блиских Калушеву, он је знао за те пријаве што би значило како је можда имао некога у полицији или тужилаштву који му је то јављао.
И према криминалистичкој истрази места злочина није јасно, што се тамо догодило. Око колибе је нађено више чахура, али је немогуће рећи које су испаљене кад је злочин почињен. На колиби је била и камера за видеонадзор и још дан пре 1.фебруара се види снимак читаве групе како маше на опроштају.
Је л то можда има везе с некаквим шверцом наркотика? Јесу ли можда у све то уплетене и државне институције? Много је нагађања, али доказа нема никаквих.
Тај ужасан злочин је још једном показао и дубоко неповерење бугарске јавности према државном тужилаштву и полицији.
У јавности је посебно омражен вршилац дужности главног тужитеља Сарафов коме је, према истраживању мнења Alpha Research у децембру, веровало само 4 одсто грађана.
Али злочин је постао и политика јер се у Бугарској у априлу припремају већ осми превремени избори за пет година. Ту онда тренутна владајућа коалиција оптужује опозициони савез ПП‑ДБ, подсећајући да је Министарство природне околине у време њихове владе потписало необвезујући меморандум с удружењем Калушева.
„То је, гледано из перспективе институција, показатељ како се овакви случајеви могу користити у сврхе које нису кривични поступак, укључујући и оцрњивање политичких противника“, рекао је за Андреј Јанкулов, адвокат и правни стручњак за борбу против корупције.
Јанкулов подсећа како је бугарско тужилаштво већ често давало изјаве за које никад нису предочени докази, нити је то довело до судске пресуде. Све то оставља утисак и како пресуда није било већ и због политичког утицаја на тужитеље и судије током последње деценије.
У том политичком надметању, чује се и критика како се ту иде све даље од кључних питања: Јесу ли надлежне службе могле да спрече убиства да су на време истражиле пријаве? Какав је био њихов однос с организацијом? Који су мотиви трагедије?
„Једно је сигурно: прве реакције вршиоца дужности главног тужитеља и истражитеља олакшале су ширење теорија завере јер су подстакле новинаре и јавност да читају између редова“, рекао је новинар Георги Марчев.
Према Јанкулову, бившем тужиоцу, обнова поверења захтеваће кадровске промене и боље резултете.
Бугарска је, заједно с Мађарском, према Индексу перцепције корупције „Transparency Internationala“ најкорумпиранија држава у Европској унији.
„Кад институционална независност постане стварност, тек онда би друштво могло веровати ономе што му говоре институције“, рекао је Јанкулов.
Он се ипак нада како бугарско друштво ипак није потпуно изгубило поверење у државне институције.
telegraf.rs/dw.com/novosadska.tv
Foto: Pexels
