Србији је потребно ефикасно правосуђе, које одговара не само адвокатима, тужиоцима и судијама, него и свим грађанима, изјавио је данас народни посланик Угљеша Мрдић и додао да пет правосудних закона који су усвојени на његов предлог уопште не утичу на лошији или бољи рад адвокатуре.
Адвокатска комора Србије (АКС) најавила је да ће ступити од 23. до 25. фебруара у тродневни прекид рада због усвајања измена сета правосудних закона, а Мрдић за Танјуг каже да ти закони за циљ имају ефикасност правосуђа.
„Ми треба да имамо ефикасно правосуђе, а ефикасно правосуђе одговара не само адвокатима, тужиоцима и судијама или људима запосленим у тужилаштву и судству, него и свим грађанима. Ја не знам зашто адвокатима смета да правосуђе буде ефикасно. Уз то, ових пет правосудних закона уопште не утичу на лошији или бољи рад адвокатуре“, казао је Мрдић.
Како је додао, очигледно је да је група адвоката и део оних који воде адвокатске коморе злоупотребило свој положај који имају у коморама и ради неког политичког интереса блокирају рад адвокатуре.
Мрдић истиче да је легитимно да се боре против власти, али да је лоше да се злоупотребе одређене функције које имају у адвокатским коморама да блокирају рад адвокатуре.
„Мале адвокатске канцеларије, не знам како ће да издрже да не раде. Велике адвокатске канцеларије имају већи број адвоката, али ови који праве сада блокаду адвокатуре, највише наносе штете адвокатури, а и грађанима Србије“, додао је Мрдић.
Указао је да би адвокатима требало да буде циљ да правосуђе буде ефикасно и да и тужилачка и судска организација боље функционишу.
Како је навео, управо ових пет правосудних закона који су усвојени недавно су један од доприноса да тужилачка организација боље функционише, не под контролом Скупштине или неке политичке организације.
„Зашто неко ко је рецимо био добар тужилац у Врању, па је упућен пре неколико година у ЈТОК где имамо привремено упућене људе и по 21 годину, али и 10, 11 година, зашто се он не би вратио у тужилаштво из којег је дошао како би своја знања, искуства која је стекао радом у ЈТОК-у примени у тужилаштву из којег је упућен?“, навео је Мрдић.
Како додаје, уколико је разлог у висини плате, то је други проблем јер у тужилаштву има довољно новца, али тај новац није праведно распоређен.
„Одређена екипа која води, конкретно Загорка Доловац и Младен Ненадић, који управљају у овом тренутку ЈТОК-ом, они су очигледно већину коју су упутили у ЈТОК, упутили своје истомишљенике и саборце. Тамо имају и те како веће плате него у осталим и вишим тужилаштвима“, навео је Мрдић.
Истичићи да нема ништа против тога да тужиоци имају велике плате, Мрдић каже да је забринут за највећи број људи запослених у тужилаштву и судству, за професионалце, храбре и добре људе, који су добри тужиоци, који су добре судије.
„Тужилац би требало да буде самосталан, тужилац не би требало да се бави политиком. Исто и судија. Онај тужилац или судија који се бави политиком, иде на политичке протесте, он више не може да буде тужилац или судија. То је европски стандард“, рекао је Мрдић.
Мрдић: Чекам мишљење Венецијанске комисије, за Србију добро да га прихватити и уважи
За правосуђе Србије било би добро да се уважи свако мишљење Венецијанске комисије, изјавио је данас народни посланик Угљеша Мрдић и додао да ће уважити и прихватити свако мишљење Венецијанске комисије о сету правосудних закона који су недавно усвојени на његов предлог.
„Интерес Србије и европских интеграција изнад су неког мог личног интереса или интереса мојих закона. Најбољи закони су они који су примењиви, који су у складу са системом и који су прихваћени, који су од интереса за све грађане, наравно државу“, казао је Мрдић за Танјуг.
Из Европске уније стигле су критике на сет правосудних закона да су нису по европским стандардима, а Мрдић наводи да чека мишљење Венецијанске комисије, саветодавног тела које чине еминентни правни стручњаци из шестдесетак земаља, са пет континената.
Подсетио је да је у Србији последњи пут када је тражено мишљење Венецијанске комисије по питању сета правосудних закона, све и примењено.
На питање зашто није тражио мишљење Венецијанске комисије пре предлагања сета правосудних закона, Мрдић је казао да су разлог његове надлежности као народног посланика.
„Ја као народни посланик имам право да предложим закон, да учествујем у раду Скупштине, да расправљам о тим законима, ако сам предложио закон, да га образлажем и да гласам за или против. Није на мени као народном посланику да се директно обраћам Венецијанској комисији или Европској унији“, рекао је Мрдић.
Како је истакао, он је као народни посланик одрадио све што је у складу са његовим уставним законским овлашћењима, односно Пословником о раду Народне скупштине Републике Србије.
Када је реч о Венецијанској комисији, Мрдић указује да се та комисија супротставила пре четири године да члан новоформираног Високог савета тужилаштва буде врховни тужилац.
„Загорка Доловац се супротставила Венецијанској комисији и успела да излобира у Бриселу и у Београду да она као врховни тужилац остане члан Високог савета тужилаштва“, додао је Мрдић.
Када је мењан Устав у области правосуђа почетком 2022. године, донети су правосудни закони, који су били на основу препорука Европске уније и Венецијанске комисије, казао је Мрдић и додао да је сада промењено пет правосудних закона из тог блока.
„То нису нови закони. То су закони где је измењено и мање од 20 одсто. А посебна тема је да, у случају када се не мења мање од 20 одсто, није ни потребно да се тражи јавна расправа“, додао је Мрдић.
Оно што је промењено, како је нагласио, промењено је на основу ранијих препорука и мишљења Европске уније и Венецијанске комисије.
Наводи да му је криво што није имао времена да се више тиме позабавим и да још више ствари из правосудних система земаља ЕУ примени у својим предлозима.
„У земљама ЕУ начин функционисања тужилачке организације је далеко бољи него у Србији. У земљама ЕУ кључну улогу у постављењу врховног тужиоца има председник или краљ те државе у зависности од уређења и влада те државе и премијер. А најбитнију контролу има законодавна власт уз извршну власт. А то у Србији не функционише“, рекао је Мрдић.
Како наводи, Загорка Доловац је успела да издејствује да има право на још један мандат и уколико буде добила још један мандат, укупно ће бити 24 године.
„Ући ће у историју светског тужилаштва као неко ко се налази највише на једној функцији. То није европска вредност. Када анализирате земље Европске уније, тамо врховни тужиоци су углавном један мандат“, рекао је Мрдић.
Наводећи да се у европским правосудним системима, када се врховни тужилац супротстави у ставу извршној и законодавној власти, буде смењен.
Мрдић је, наводећи да ће се ти закони можда једног дана мењати, казао да је поносан што је као члан тима Српске напредне странке учествовао у нечему што је за ефикасно правосуђе од интереса за државу и њене грађане.
Поносан је и на то што, како каже, на њега нико није утицао споља.
Фото: Танјугф видео
