Одборници Скупштине Града на јучерашној седници усвојили су План регулације подручја Штранд – Кабел којим се предвиђа изградња православне цркве на Лиману 1.
Одлука је усвојена једногласно, са 46 гласова за. Представници опозиције, када су видели да се испред Градског парламента окупило тек петнаестак њихових присталица, после усвајања дневног реда су напустили седницу.
Приликом изласка, благајну вероватно нису заобишли.
Подсетимо, потреба за црквом на Лиману постојала је одавно. Верници из овог густо насељеног дела града, били су упућени да своје верске обреде обављају у Саборној цркви у центру града. То је разлог више за изградњу храма.
За време тоталитарног комунистичког режима у Југославији, о градњи нових верских православних објеката и обнови постојећих, могло је само да се сања. На срећу, то време је иза нас, али приметне су активности носталгичара за временом када је затирано буквално све са српским предзнаком. На срећу, од 2012. године, налазе се у убедљивој мањини.
Сада, у слободној Србији, сваки део Новог Сада има верски објекат, па ће га имати и грађани Лимана.
Разлог више у прилог изградњи правослвног храма на зеленој површини у близини Штранда је и историјске природе. Наиме, на том месту су мађарски фашисти у зиму 1942.године од 21. до 23.јануара формирали ред за стрељање и бацање под лед око 1400 грађана Новог Сада – Срба, Јевреја и Рома. Тај број се по наређењу некадашње комунистичке власти, врло дуго намерно смањивао. Слично логору Јасеновац. Управо црква ће бити подсећање на један од најтрагичнијих догађаја из историје нашег града, али и опомена будућим генерацијама да се такав злочин никада више не понови.
Да се не понови ни Рација, али ни линчовање грађана другачијег политичког опредељења и покушај изазивања грађанског рата у Србији. Србима и нашим комшијама и пријатељима других националности и вероисповести доста је било ратова и непотребног проливања крви на овим просторима.
Онима који на крајне примитиван начин желе да обесмисле племениту идеју градњу православне цркве и који би храм на Телепу да претворе у дискотеку, који користе сваку прилику за изазивање верских и националних сукоба, да ће црква на Лиману 1 бити изграђена и тачка!
То желе Новосађани, посебно Лиманци, што су њихови легално изабрани представници у Скупштини Новог Сада јуче и изгласали.
У томе их неће спречити Динко Грухоњић и усташке фаланге које предводи на улицама Српске Атине. Српство и православље нису успели да сломе ни турски освајачи, ни аустро-угарска војска, ни Хортијеви следбеници, ни усташе Анте Павелића, ни Брозови следбеници, па неће ни Динко Грухоњић.
Уместо што по Дубровнику и целој Лијепој Њиховој, уз подршку разних Пицула пљује по свему што представља српски и православни идентитет и традицију, позивамо га да све то изговори у Српској Атини, где је својевремено чистог срца и раширених руку примљен после рата у БиХ. Време је да објасни своју патолошку мржњу према Српству и Православљу.
Да ли су у питању комплекси из прошлости породице или новац који прима од разноразних страних фондова усмерених на рушење државе Србије, то ће већ морати да објасни својим суграђанима. Уколико у Србији толико ништа не ваља, како тврди, питамо зашто не врати пасош земље у којој свакодневно изазива међунационалну и верску мржњу?
Оно што грађане највише занима, сигурно нису ставови једног пропалог србомрсца проусташке провинијенције, већ основни подаци о верском објекту који ће врло брзо красити зелену површину близу најлепше плаже на Дунаву.
Висина храма 17,7 метара
Према плану, верски објекат представља тробродну, тзв. оријенталну или ранохришћанску базилику, у којој су сва три брода под једним кровом.
Предвиђен је са три апсиде, односно свода (средња спољна петострана и две бочне полукружне двостране). Спољашњи нартекс или припрата има две куле као бочне завршетке.
Нартекс представља простор у западном делу црквене грађевине, а првобитно је био намењен некрштенима и покајницима у ранохришћанским базиликама, а који је био одвојен од остатка цркве зидом и вратима.
Његово приземље представља један отворен портик, наткривени део испред улаза у цркву који се најчешће налази на стубовима, а његова горња позиција према плану има једну галерију.
Такође, план подразумева да ће фасада бити од опеке, камена и другог природног материјала. Висина будуће богомоље на Лиману биће максимално 17,70 м (са крстом на торњу).
Фото: Дневник/Screenshot ЈП „Урбанизам“/Canva/Илустрација
