Родитељи данас покушавају да пронађу баланс измеђусавременог света и детињства какво су сами имали.
Телефони, таблети и екрани постали су део свакодневице, и тешко их је потпуно избацити. Али питање које многе мучи остаје исто:
Колико је превише?
Једна учитељица је на друштвеним мрежама поделила запажање које је изазвало велику расправу – тврди да у учионици често може да препозна која деца проводе превише времена уз екране, чак и када родитељи то не помињу.
Прва разлика: комуникација и самопоуздање
Према њеним речима, деца која мање времена проводе уз телефоне често делују сигурније у разговору.
Такви ученици:
- лакше започињу комуникацију са вршњацима
- природније разговарају са одраслима
- имају богатији речник
- не устручавају се да поставе питање или затраже помоћ
Учитељица сматра да се то развија кроз свакодневне разговоре код куће, а не кроз сталну стимулацију екрана.
Други знак: однос према читању
Још једна ствар која јој је, каже, упадљива јесте љубав према књигама.
Деца која нису стално на уређајима чешће бирају читање чак и када имају друге опције.
Док нека деца беже од књиге чим могу, друга у читању проналазе природан начин да испуне време, што се касније види и у језику, машти и концентрацији.
Трећи детаљ: интернет фразе и мимови
Учитељица примећује и занимљиву разлику у говору.
Деца која проводе много времена на интернету често користе:
- мрежни жаргон
- фразе из видео-клипова
- изразе које “покупе” са ТикТока или ЈуТјуба
Док деца која су мање изложена екранима чешће говоре једноставније, примереније узрасту, без потребе да убацују трендовске реченице које ни не разумеју до краја.
У школама се често поставља питање: „Шта желиш да будеш кад порастеш?“
Учитељица каже да је приметила образац:
Деца која су више уз екране чешће сањају да постану јутјубери, стримери или инфлуенсери, док друга деца чешће помињу занимања попут:
- лекара
- ветеринара
- медицинске сестре
- учитеља
Наравно, ово није правило, али је занимљив показатељ колико дигитални садржај обликује дечје амбиције.
Распон пажње: највећи изазов у учионици
Можда најважнији део њеног запажања односи се на пажњу.
Деца која мање користе екране често могу дуже да се фокусирају на један задатак.
Док код друге деце учитељица примећује:
- врпољење
- стално додиривање предмета
- потребу за покретом
- брзо губљење концентрације
Она претпоставља да су навикла на стално скроловање и брзе промене садржаја, па им је теже да остану у мирнијем ритму школског рада.
Родитељи подељени: корисно упозорење или претеривање?
Њене изјаве изазвале су бројне реакције.
Неки родитељи су сматрали да наставници не би требало да доносе закључке без увида у породичне околности.
Други су се сложили, признајући да су и сами приметили промене у понашању детета када се екран користи превише често.
Једна мајка је написала да су таблети код њих дозвољени само током путовања – и да је разлика у понашању огромна.
И сама учитељица наглашава да технологија може бити корисна, али кључ је у времену, садржају и границама.
Детињство се данас не може замислити без екрана, али се и даље може сачувати оно најважније: разговор, књиге, игра, досада која рађа креативност и присуство родитеља.
ona.rs / Zelena učionica/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
