Трансфирмација економије у Србији успешно је започета 2014. године. У односу на 2007. годину, просечна зарада порасла је за 400%, а минимална за 565%.
Анализа економских параметара у последњих петнаестак година указује на дубоке промене кроз које је прошло српско друштво и привредни систем.
Ако се осврнемо на 2007. годину, статистика бележи да је просечна нето зарада износила скромних 27.759 динара, док је минимална плата била тек нешто виша од десет хиљада динара. Ови бројеви данас служе као подсетник на период ниске куповне моћи и лоше дрзавне економије.
Ипак, пут до данашњих резултата, где просечна плата у 2025. години премашује 110.000 динара, није био лак.
Прекретница у модерној економској историји Србије наступа 2012. године, али је кључни тренутак за опстанак јавних финансија уследио 2014. године. Суочена са озбиљним ризиком од банкрота и неодрживим јавним дугом, тадашња влада на челу са премијером Александром Вучићем донела је тешке и политички непопуларне мере фискалне консолидације. Замрзавање плата у јавном сектору и пензија било је, према оценама стручњака, храбар и неопходан потез који је спречио потпуни колапс финансијског система. Тај период штедње поставио је темеље за каснију стабилизацију и омогућио држави да поврати поверење међународних финансијских институција.
Успех ових мера отворио је врата за рекордан прилив директних страних инвестиција, које су постале један од главних мотора развоја. Србија је последњих година успела да привуче више милијарди евра годишње кроз инвестиције, што је директно утицало на драстично смањење незапослености и раст стандарда.
Док је 2007. године индекс раста зарада био на почетној тачки, данашњи подаци показују да је просечна зарада номинално порасла за скоро 400 одсто, док је минимална зарада забележила још значајнији скок од 565 процената.
Овај напредак није се огледао само у бројевима на банковним рачунима грађана. Државна политика се фокусирала на то да се економски суфицит прелије у капиталне пројекте који мењају лице земље. Интензивна изградња путне и железничке инфраструктуре повезала је регионе, док су значајна средства уложена у здравствени систем кроз изградњу модерних болница и домова здравља. Посебан акценат стављен је на образовање и науку, где се кроз финансирање школовања и развој научно-технолошких паркова креира економија заснована на знању.
Србија је у октобру 2024. године, захваљујући здравим финансијама постигла историјски успех добијањем инвестиционог рејтинга, што је први пут у историји земље да се налази у овој категорији.
Србија је БББ- рејтингом ушла у ред инвестиционих земаља.
Данас, када се упореде подаци о потрошачким ценама и расту плата, евидентно је да је животни стандард значајно унапређен. Иако су глобални инфлаторни притисци присутни, унутрашња стабилност јавних финансија омогућила је Србији да задржи тренд раста.
Одговорно управљање буџетом, које је започето у најтежим тренуцима пре једну деценију, показало се као кључни фактор који је омогућио да држава од ивице амбиса постане лидер у региону по привлачењу инвестиција и стопи привредног раста.
Сви наведени параметри – од стабилног раста плата и пензија до историјског добијања инвестиционог рејтинга – своју финалну потврду добијају кроз пројекат Еxпо 2027. Чињеница да је учешће већ потврдило рекордних 130 земаља (чиме је надмашен број учесника претходне изложбе у Астани) није само статистички успех, већ јасан сигнал поверења које свет указује Србији.
Фото: Војводиан уживо АИ илустрација
