Пистаћи су изузетно здрава и укусна намирница, богата протеинима, влакнима, витаминима, минералима и здравим мастима које помажу срцу и смањују „лош“ холестерол. Такође су богати антиоксидансима, подржавају здравље мозга, побољшавају пробаву и пружају осећај ситости, што их чини одличним међуоброком или додатком јелима. Пистаћи су и извор енергије и помажу у одржавању равнотеже шећера у крви.
Иако се препознају као медитерански плод, пистаћи се могу успешно гајити и у Србији. Дејан Јаковљевић из Селишта већ пет година узгаја саднице и стабла пистаћа. Тренутно поседује 50 стабала старих четири године и око 200 нових садница које ће оставити да рађају.
Јаковљевић објашњава да су пистаћи отпорна биљка: имају мирисну смолу која одбија инсекте и дивљач, а због дубоког корена добро подносе сушу. Потребна је само основна заштита против црне пегавости у другој половини лета, док наводњавање није обавезно. Саднице се не смрзавају, а током зиме их није потребно штитити да не би прерано кренула вегетација.
Садња је најповољнија у јесен, како би се биљке прилагодиле и акумулирале влагу, док се жиле активирају крајем фебруара – најкасније до краја јануара. Први плодови могу се очекивати након три до четири године, а у почетку принос није висок.
Ако се узме у обзир цена пистаћа и просечан принос од 15 кг по стаблу у десетој години, узгој може бити врло исплатив. У Хрватској се килограм пистаћа продаје од 20 евра навише. Пистаћи дуго живе – иранске сорте и до 100 година, док калифорнијске сорте трају око 35 година.
Пистаћи потичу из Ирана и отпорн су плод, подносе температуре од -25 до +50 степени, али им је потребно пуно сунца за фотосинтезу и сазревање плодова. Могу расти на готово свим типовима тла, али тло мора бити пропусно. Садња се обавља на размаку 4,5×6 или 5×5 м, а стабла расту до око 6 м, величином слична кајсији или шљиви.

Дејан Јаковљевић узгаја сорте Аегина, Керман и Петерс. Аегина је грчка сорта погодна за приморје, Керман је иранска сорта отпорна на континенталну климу и чини око 70% светских засада, док Петерс служи као опрашивач и не даје плодове. Мушке саднице се распоређују у радијусу од 30 м да опрашују плодоносна стабла.
У Србији, саднице старе 12 година дају преко 15 кг плодова, док у Турској, у пуној снази од око 20 година, принос може бити око 25 кг по стаблу.
Највећи интерес за пистаће долази од малих произвођача и љубитеља егзотичних биљака. Саднице се најчешће купују за дворишта и мање површине, а цена им је између 15 и 20 евра, у зависности од класе.
eupravozato.mondo.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
