Истина нема радно време. Тако би се описала каријера уреднице Новосадске телевизије Емилије Марић, која је у новинарству дуже од две и по деценије. Мало познате ствари из њеног приватног живота, али и актуелне друштвене и политичке теме, биле су повод за разговор у емисији „ПРофил“.
-Пут у новинарство је био необичан, јер мој животни позив није било ни новинарство, ни телевизија. Ја сам завршила економију, то волим. Живот ме је случајно упутио ка телевизији. Почела сам да радим на БК телевизији и моје срце је припадало емисији „Јапи“. Али, волела сам и друштвено-политичке теме. Новинарство је професија која се воли, која ти уђе у крв. То је страст- објаснила је.
Марић истиче да су њени родитељи на њену каријеру у новинарству гледали као на пролазну фазу, али подршка ипак није изостајала.
-Када једном уђете у медије то уђе у крв. Знам да преносим истину, а то што се истина некоме не свиђа је њихов проблем. За истину се боримо. Ако ме нападају, то значи да добро радим свој посао. Ми пренесемо оно што је на терену- речи су Марић.
Србија може да буде поносна на слободу медија
Она истиче да је члан управног одбора АНС-а, за које износи да је озбиљно удружење.
-Будућност новинарства је светла са таквом асоцијацијом новинара. УНС и НУНС су поделили медијску сцену. АНС не прави разлику, он осуђује све нападе, на било коју новинарску екипу. Новинари морају да раде свој посао и да буду заштићени на терену. Србија може да буде поносна на слободу медија. Ја сам радила и почетком 2000-их, никада није била овако шаренолика медијска сцена. Новинари морају да добију свој статус, о томе преговарамо са министарством. Блокадери не желе да се чује истина, већ нешто што њима одговара. То није новинарство. Морамо бити пример младим новинарима, морамо им показати храброст и истрајност, да пренесу истину. Ми старији морамо њима бити пример и бити водиља- поручила је уредница Новосадске.
Саговорница емисије Профил коментарисала је и предстојеће изборе, који су заказани за ову годину, наглашавајући да ће опозиција настојати да поништи резултате власти.
-Крај је обојеној револуцији, људи почињу да сумњају. Ко су студенти? Док не кренете да радите, док не стекнете искуство, ви сте наивни. Морате проћи много процеса. Мислим да њима још фали много искуства, да не знају шта је живот. Живот је леп, али пун успона и падова. Они имају још да уче. Сва истраживања показују да људи подржавају председника Вучића и земљу Србију.
Када се иде на терен ја примам ударце
Како даље коментарише свој рад у медијима, уредница подвлачи да у медијима нема спавања, те да је доступна 24 сата.
-Када устанем обавезна су кафа и вести, јутарњи програм, гледам три канала истовремено- рекла је кроз осмех и додала:
-Не волим састанке, наравно да држимо колегијуме, али моја врата су стално отворена. Волим непосредне контакте са својим запосленима. Када се иде на терен, ја примам ударце, њих склањам. Ако сам ја лидер, ја ћу прва да будем. Са колегама више причам о приватним проблемима, већ смо породица.
Није било тренутка када сма мислила да ћу одустати од новинарства и медијима, нагласила је Марић.
-Волим похвале. Та похвала држи и даље ти мотив да будеш још бољи. Напротив, некад ми проради инат да ћу бити још боља, а не да одустајем. Оно што себи замерам, јесте да сам касно увидела значај друштвених мрежа у медијима. Касно за мене. Ми старији се мало теже навикавамо, а млади то живе. Телевизије имају будућност, али морају да се прилагођавају, јер млади на друштвеним мрежама губе концентрацију. Садржаји који трају дуго неће више бити гледани. Млади људи не читају ни књиге, ни текстове на порталима. Читају лид и наслов.
И када се угасе камере ја сам новинар
Као две вести у медијима које су је насмејале и растужиле наводи објаве Бранко Бабић на Инстаграму које јој измаме осмех на лице, а као посебно тужне напомиње 1. новембар, наслове за нереде на улицама и манипулисање децом које су
У свом граду, Новом Саду, акценат ставља на фестивале.
-Волим фестивале, Уличне свираче, Стеријино позорје, има много мањих фестивала који се дешавају у околним местима. То је предивно. Ту су људи насмејани и пуни лепих прича, ту смо једно. Имали смо и отворени студио на Штранду, разговарали са суграђанима, играли се са децом у песку. То је локална телевизија. Најлепше су ми емисије у којима представљамо обичне људе, њихове успехе и хобије.
Када се угасе светла камере, уредница Новосадске телевизије, најуспешнијег локалног медија на северу земље, истиче да је мајка, супруга, али и даље новинар.
– Чак и када се угасе камере. Породица ми је велика подршка. Моја ћерка је амбициозна, храбра и превише срчана. Муж је ту да нам буде подршка- закључила је.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT PRofil
