Богојављење, које се празнује 19. јануара, један је од великих хришћанских празника. Тога дана Православна црква обележава Крштење Исуса Христа у реци Јордан, када се, по јеванђељском предању, Бог јавио људима у три лица: Син се крстио, Дух Свети је сишао у облику голуба, а чуо се глас Бога Оца. Отуд и назив празника – Богојављење.
Богојављење је празник духовног просветљења и очишћења. Вода има посебно место, јер се верује да је тог дана освећена сва вода у природи. У храмовима се служи Велико водоосвећење, а верници носе богојављенску воду својим домовима. Та вода се чува целе године, пије се са вером и користи у тренуцима потребе и болести.
Народни обичаји
Поред црквених обреда, Богојављење прати и богатство народних обичаја:
Пливање за Часни крст
Након литургије, свештеник баца крст у реку, језеро или море, а младићи пливају до њега. Верује се да онај ко први доплива до крста има Божји благослов и срећу током целе године.
Веровања о времену
Народ је одувек посматрао време на Богојављење, верујући да оно наговештава каква ће бити година. Снег и мраз сматрани су добрим знаком, док се киша или јужина нису сматрале повољним.
Отварање небеса
Према народном веровању, у ноћи уочи Богојављења „отворе се небеса“, па се верује да су искрене жеље тада посебно услишене.
Очишћење и благослов дома
Богојављенском водицом се благосиља кућа, двориште, стока и њиве, како би година била мирна и родна.
Богојављење у народној свести
У народу се сматра да се од Богојављења „прелама“ зима, да се дан полако продужава и да природа почиње да се буди. Празник носи снажну поруку вере, наде и новог почетка.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
