Економски аналитичар у Привредној комори Србије Бојан Станић изјавио да ће када се реши пословање НИС-а, као што се очекује, Србија у другој половини године опет имати већи раст индустријске производње, што ће повећати и БДП земље.
Станић је рекао да, имајући у виду све најаве и недавну посету министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта, верује да заиста неће бити проблема у функционисању НИС-а током ове године.
„То је неопходно да бисмо имали враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста, јер смо од октобра, па закључно вероватно са јануаром, бележили пад прерађивачке индустрије што је доприносило и мањој стопи БДП-а“, навео је Станић за РТС.
Према његовим речима, током целе претходне године био је позитиван раст индустрије, али онда смо имали по неколико процената смањење у тим месецима.
„Ми сада опет имамо НИС као горуће питање, али верујемо, таква су бар очекивања, да ће се то средити и да ћемо у другој половини године, већ после првог квартала, имати позитиван индустријски раст, што би свакако утицало да стопа раста ове године ипак буде већа него што је била прошле године“, навео је Станић.
Он је рекао да се приликом изјава Сијарта и председника Србије Александра Вучића могло наслутити да преговори улазе у завршницу, додајући да се помиње и арапска компанија.
Указао је да је компанија из Емирата моћнија у смислу промета, а њихова тржишна капитализација већа него што је МОЛ-а.
„Сад се поставља питање ако је мађарска страна заинтересована за већински удео, то је 51 одсто, од 56 одсто колико руски власник има, да ли би компанија из Емирата, АДНОК, била заинтересована да узме свега пет одсто“, наводи Станић.
Са друге стране, додаје Станић, говори се да када би се десила куповина од руског власника, да би онда могао да буде преговор између те три стране, МОЛ-а, АДНОК-а и Владе Србије.
Према његовим речима, најбитније је да НИС настави да функционише без претње укидања лиценце, склањају се ризици секундарних санкција, чега смо се највише и прибојавали.
Истакао је да ће, као резултат разборитог коришћења залиха, а са друге стране и повећаног увоза, као и очекиваних првих испорука нафтних деривата из наше рафинерије 26. или 27. јануара, бити обезбеђена стабилност.
Станић је рекао да су преговори о НИС-у при крају и да ће то током викенда или евентуално који дан после бити послато америчкој администрацији на сагласност.
„Онда би та лиценца требало да буде настављена. Вероватно опет одређени период док се не реализује купопродајна трансакција“, навео је Станић.
Истакао је да би то значило да имамо додатан увоз нафте преко ЈАНАФ-а и да би самим тим дошло до дугорочније стабилности у снабдевању, што би вероватно утицало да се НИС врати у нормалне оквире пословања.
На питање шта је најтеже у преговорима, Станић је рекао да се може чути да је цена највећи проблем.
„Чули смо процене различитих експерата да руски удео кошта око милијарду и по евра, са друге стране, руски власник Гаспром очекује бар половину својих улагања у НИС-у, то се креће око две, две и по милијарде евра, сада су то све спекулације. Али сигурно да је, пре свега, највећи проблем геополитика и даље. Дакле, на који начин се руски утицај у НИС-у повлачи, а самим тим то вуче и различите друге утицаје, не само економске, него и политичке“, казао је Станић.
Он је додао да је техничка ствар сама реализација те финансијске трансакције, јер се говорило да то може да се договори, а да иде онда на неки замрзнути рачун који би био ту док се не заврши рат у Украјини.
