На америчким универзитетима развија се озбиљна и забрињавајућа појава. Студенти из генерације Z, рођени између 1997. и 2012. године, све чешће долазе на факултете без способности да читају и разумеју сложене текстове.
Професори су због тога приморани да прилагођавају наставу, док стручњаци упозоравају на дугорочне последице по ментално здравље, друштво и тржиште рада. Овај проблем, како се истиче, није изолован, већ одражава стање савременог америчког друштва које фаворизује брзину, површност и дигиталну стимулацију уместо дубоког размишљања и критичке анализе.
Према извештају часописа Fortune, готово половина Американаца током 2025. године није прочитала ниједну књигу, док су читалачке навике опале за чак 40% у последњих десет година. Међу младима од 18 до 29 година, просечан број прочитаних књига износи свега 5,8 годишње – знатно мање него код старијих генерација. Ови подаци указују на дубоку кризу америчког образовног система, у којем је нагласак стављен на квантитет и брзину, док је читање са разумевањем замењено површним скенирањем садржаја са екрана.
Забринутост због овог тренда изражавају и професори на престижним универзитетима попут Pepperdine University и University of Notre Dame. Џесика Хутен Вилсон, професорка хуманистичких наука на Pepperdin, истиче да проблем није само у недостатку критичког мишљења, већ у самој способности читања реченица. Она описује ситуације у којима је принуђена да чита текстове наглас студентима, јер они нису у стању да их самостално обраде. Чак и када се текст чита заједно у учионици, многи студенти не успевају да разумеју значење речи на страници.
Слично мишљење износи и Тимоти О’Мали, професор теологије на University of Notre Dame, који наводи да студенти данас често „не знају шта да раде“ када добију задатак да прочитају између 25 и 40 страна текста. Навикнути на брзо скенирање садржаја, што може бити корисно за онлајн вести или друштвене мреже, они нису оспособљени за читање густих и захтевних академских текстова.
Узроци овог проблема дубоко су укорењени у америчком друштву. Деценије стандардизованог тестирања у основним и средњим школама научиле су децу да траже брзе и тачне одговоре, уместо да се упуштају у сложене наративе и размишљање. Читање је тако постало средство за полагање испита, а не навика или извор задовољства. Томе треба додати и доминацију кратких формата на платформама попут ТикТока и Инстаграма, где се пажња мери секундама, као и све ширу употребу вештачке интелигенције која нуди сажетке уместо стварног разумевања.
Друштвене разлике додатно продубљују проблем. У сиромашнијим школама често недостаје приступ квалитетним књигама и наставним материјалима, док богатији слојеви и даље негују културу читања. То потврђују и истраживања, попут анкете ЈП Моргана међу милијардерима, у којој је читање наведено као једна од кључних животних навика. Реч је дакле, не само о образовном промашају, већ о симптому друштва које даје предност брзини, профиту и површној информисаности над развојем личности. Резултат је генерација која је све анксиознија, усамљенија и неспремна за изазове стварног света.
Суочени са овом реалношћу, професори покушавају да се прилагоде. Уместо класичних предавања, уводе се интерактивне методе: читање наглас, анализа текста реченицу по реченицу, стално понављање градива и рад на изградњи основног самопоуздања код студената.
Брад Ист, професор теологије на Универзитету Абилене Кристиан, истиче да му примарни циљ нису резултати испита, већ стварно учење. Критичари овакав приступ називају „мажењем“ студената, упозоравајући да се тиме само продужава њихова зависност и додатно снижавају академски стандарди. Као пример се наводи чињеница да се и на универзитетима попут Харварда и УНЦ-а стандарди тихо, али постепено спуштају.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ова криза у Сједињеним Америчким Државама требало би да послужи као озбиљно упозорење Србији и Европи. Док се САД суочавају са последицама хипердигитализованог друштва које људе претвара у пасивне потрошаче садржаја, а не у активне мислиоце, наш задатак мора бити супротан. Неопходно је јачати класично образовање, подстицати дубинско читање и критичко мишљење, као и јасно ограничити неконтролисани утицај технологије, а то првенствено иде из куће. У супротном, ризикујемо да и наша омладина заврши у истој замци – као генерација која није способна да разуме сложене идеје и која ће у глобалном свету играти споредну улогу.
Foto: unsplash.com
