Ако инспектори немачког Удружења за техничке прегледе – ТУВ после детаљне контроле безбедности дају зелено светло мађарском делу брзе пруге Београд-Будимпешта, први возови на овој железничкој траси спојиће две престонице за два сата и 40 минута већ средином наредног месеца.
Пробни рад ове пруге, како пише портал hungarytoday.hu, а преноси „е-капија“ почео је последњег месеца 2025. године. Министарство грађевинарства и саобраћаја Мађарске ангажовало је немачки ТУВ да утврди да је све у реду.
Како наводе мађарски медији, радове код северних суседа успориле су инсталације и интеграције модерне безбедносне опреме, која је неопходна за брзе возове. Изградњу брзе пруге у овој земљи, како што је познато, финансира Извозно – увозна кинеска банка, а Кинези испоручују и техничка решења и системе. Као чланица Европске уније, Мађарска је морала да се придржава строжих прописа за јавне набавке и друге процедуре.
С обзиром на то да безбедносни и сигнални системи које је Кина планирала за брзу железницу у Мађарској нису имали оперативне лиценце ЕУ, на тај начин нису били у складу са стандардизованим захтевима Уније за Европски систем управљања возовима ЕТЦС. Мађарски медији пишу да је та препрека на крају превазиђена употребом хибридне технологије, која је, иако застарела, омогућила возовима да путују брзином од 160 километара на час у Мађарској, чак и у магловитим условима.
Зато је Министарство грађевинарства и саобраћаја Мађарске наручило од немачког ТУВ-а да најкасније до јануара спроведе независну ревизију која темељно испитује техничке, финансијске и безбедносне услове железничке пруге Будимпешта-Београд.
– Након трагедије у Новом Саду, ангажовали смо међународну инспекцијску компанију, независну од мађарске државе, кинеске и свих осталих укључених страна, да прегледа техничке, финансијске и безбедносне услове на железничкој прузи Будимпешта-Београд – објаснио је мађарски министар саобраћаја Јанош Лазар на саслушању пред Економским одбором парламента почетком децембра.
Он је тада и најавио да ће брза пруга од Београда до Пеште бити у функцији од 20. фебруара. Током саслушања је рекао да није у могућности да открије услове уговора о зајму са кинеским партнерима за изградњу ове железничке пруге јер је то, како је навео, „пословна тајна која може бити објављена само уз сагласност обе стране“.
– Возови би на прузи Београд-Будимпешта кроз Мађарску требало да саобраћају брзином до 160 километара на сат – рекао је мађарски министар.
Са брзом железничком трасом између престонице Србије и Мађарске наћи ће се и главни град Аустрије. То су потврдиле и Мађарске државне железнице, где наглашавају да реконструкција пруге Београд-Будимпешта неће побољшати железнички саобраћај само Србије и Мађарске. Како преносе, захваљујући модернизацији у консултацији са аустријском железничком компанијом, бивша пруга EuroCity Авала између Беча и Београда преко Будимпеште биће враћена у саобраћај, а EuroCity Иво Андрић, која је раније била веза између Београда и Будимпеште, сада ће саобраћати до Беча. Мађарске железнице су такође најавиле да ће везе бити координисане са линијом EuroCity која полази на сваких сат времена између Будимпеште и Беча.
Тако ће се без преседања ићи од Београда, преко Будимпеште до Беча. Тренутно се између два главна града Србије и Мађарске путује око осам сати, али када пруга добије одобрење немачких инспектора и крену прве композиције, то „растојање“ ће се смањити на мање од три сата, односно на 160 минута.
Брза пруга од Београда до Суботице, односно од Петроварадина до крајњег севера Србије, пуштена је у саобраћај у октобру прошле године.
Министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александра Софронијевић недавно је истакла да се изградња прве деонице брзе пруге између Београда и Ниша, очекује током ове године. Министарка истиче да је реч о прузи дугој 230 километара која је подељена на три деонице.
– Прва на којој ће почети радови јесте Сталаћ-Ђунис и она је дуга око 23 километра – рекла је Софронијевићева. – Са турским извођачем је већ потписан уговор, али се ради на изради техничке документације. Вредност овог пројекта процењује се на око 2,77 милијарди евра, а Европска унија нам је дала грант за изградњу ове пруге у износу од 600 милиона евра.
novosti.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
