Главни изазови са којима ће се српска привреда суочити у 2026. години су, поред глобалних геополитичких кретања, наша политичка ситуација будући да се очекује да година буде изборна, затим енергетика, као и недостатак радне снаге, изјавио је данас председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Он је у разговору за Танјуг истакао да су припреме за специјализовану изложбу Експо 2027 велика прилика за развој српске привреде у 2026. години, да ће пословању допринети и увођење 5Г мреже у Србији, али и да ће се фирме у примени ЦБАМ механизма, која је почела ове године, суочити са непознаницама за чије отклањање је потребно да пре свега Европска унија (ЕУ) донесе пратеће прописе.
Према његовим речима за очекивати је и окретање ка новим тржиштима, а то су пре свега Азија и Африка, у чему је Привредна комора и прошле године била веома активна и учествовала на бројним сајмовима и привредним скуповима.
„Изазови су глобално-политички и на њих можемо мало да утичемо, али они су и те како велики. Ту је пре свега позиционирање саме Европе јер ми припадамо, да тако кажем, европској економској архитектури а земље ЕУ су нам главни спољнотрговински партнери. Начин на који ће се Европа изборити за свој простор и за своју економију и те како ће значити и за нас“, рекао је Чадеж.
Према његовим речима то је нешто што углавном не зависи од нас али ће велики изазов бити то што се очекује да година буде изборна.
„Он се пре свега огледа у томе што администрација треба да буде брза, ефикасна и функционална а то у изборним годинама често није случај, што потврђује не само наше искуство него и искуства многих других земаља.
„Ту је битно да не станемо већ да радимо са нашим министарствима и администрацијом веома активно. Зато смо и покренули Центар за пословне иницијативе и брзе одговоре, управо да бисмо могли у реалном времену да разговарамо са свима за једним столом и да видимо где је проблем. Дакле, ја не говорим о томе да ће људи да се фокусирају на изборе, него о капацитетима које администрација мора да има да би се одређене ствари дешавале, од грађевинских до увозних дозвола, ветеринарских сертификата и слично“, истакао је Чадеж.
Као други изазов навео је енергетику, где је за Србију питање свих питања решење проблема са Нафтном индустријом Србије и Рафинеријом нафте Панчево.
Што се енергетике тиче ове године је почела пуна примена европске ЦБАМ таксе, односно пореза на угљеник, али и домаћих закона усвојених јесенас, којима се уводе два пореза и то порез на увоз угљенично интензивних производа и порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
„О томе морамо и те како да водимо рачуна и ми као привреда то радимо у веома доброј сарадњи са Министарством за заштиту животне средине и са Министарством финансија, јер то заиста може веома да утиче на пословање. Већ сада се суочавамо са одређеним вакуумом око тога шта су наше обавезе“, рекао је он.
Додао је да се вакуум огледа у томе што Европска унија касни са доношењем низа подзаконских аката који би требало да заокруже цео механизам и омогуће увозницима да прорачунају трошкове за робу коју ће увозити у 2026. години.
Реч је пре свега о „дефаулт“ и „бенцхамарк“ вредностима, које су неизоставни део формуле за израчунавање висине ЦБАМ трошкова, а који ће се користити и у националном законодавству.
Чадеж је истакао да су поједине европске компаније већ на неки начин обуставиле наруџбине, пре свега за јануар ове године, а може да се деси да се то продужи на цео квартал, зато што немају неопходне прописе да би могле да процене ЦБАМ трошкове робе коју увозе из земаља ван ЕУ.
„Ми чекамо Европску унију да пропише вредности да би ми могли да их унесемо у наше законодавство, јер морамо да пратимо једни друге. Ту може да дође до одређеног застоја, јер компаније кажу – не можете нас терати да увеземо нешто, а да не знамо колико ће то на крају да кошта. Замислите да је нешто произведено рецимо у октобру 2025. кренуло логистички да иде у децембру 2025. па је увезено и оцарињено у јануару 2026. Оно мора да подлеже новим прописима о ЦБАМ и мора да нешто кошта а ми не знамо то нешто шта је“, указао је он уз оцену да та неизвесност није добра за европску економију.
Недостатак радне снаге је проблем са којим се и Европа и Србија суочавају већ неколико година уназад а он се најчешће решава увозом радне снаге.
Председник ПКС каже за Танјуг да је на ову тему у последњих месец дана разговарао са са представницима више афричких и централно-азијских земаља, Узбекистана пре свега.
„Увоз радне снаге је једно решење а друго да наш систем образовања прилагодимо тако да школујемо људе за оне послове који су потребни. То је сада изузетно тешко и зато се залажемо за проширење система дуалног образовања „, истакао је Чадеж.
Дуго чекано увођење 5Г мреже у Србију се коначно догодило а то је према Чадежовој оцени круцијална ствар за привреду Србије јер, како каже, овом мрежом се привреди омогућава да има веома брзу комуникацију, платформу у којој може да аутоматизује своје производне и логистичке процесе.
„То је нешто што је основа за модерну технологију и за индустрију 4.0. Оно што је посебно добро и то желим да напоменем јесте да постоје две врсте 5Г мрежа, од којих је једна тзв. хибридна која се базира на комбинацији 5Г и 4Г и тзв. стандалоне 5Г, која је много бржа и поузданија, а Србија се у потпуности одлучила за њу.
„Када погледате глобалне играче, Америка има скоро 100 одсто покривеност са стандалоне и Кина скоро 100 одсто, а Европа само 15 одсто. Србија се одлучила потпуно за стандалоне мрежу и то је веома важно јер она омогућава аутоматизацију фабрика на прави начин, много бољу и много бржу и много поузданију него хибридна мрежа. Такође, омогућава логистичким центрима да упосле 5Г инфраструктуру много боље. Стандалоне такође подржава да ви имате такозвану слајс 5Г технологију да можете да издвојите један део 5Г мреже само за одређени индустријски парк или за одређени индустријски погон и да имате ту комуникацију преко 5Г-а у свом окружењу, сигурну, безбедну, затворену и поуздану“, појаснио је он.
Према његовим речима, Србија можда јесте мало касније кренула у реализацију 5Г мреже, али је узела најбољу технологију, што ће, како каже, бити значајна информација за сваког инвеститора.
То ће, додао је, у потпуности бити имплементирано у овој години а Привредна комора Србије и те како може да помогне, па се са провајдерима разговара о томе како да се промовише и направи неки сет подршке нашим компанијама, индустријским парковима, производним погонима, како да на најбољи начин имплементирају 5Г технологију у свој производни процес јер то доноси продуктивност и конкурентност.
Ове године ће, према речима саговорника Танјуга, бити настављено окретање новим тржиштима а то су првенствено Азија и Африка, што је започето крајем 2024. године а интензивно настављено прошле године, када су истраживана тамошња тржишта и развијани контакти.
„Ја сам прошле године шест пута боравио у Кини, на различитим сајмовима. Са њима имамо споразум о слободној трговини, много тога можемо још да урадимо и мислим да ће у 2026. години бити много више прилике да наше компаније направе добре послове у Кини. Што се Африке тиче имамо потписан споразум о слободној трговини са Египтом, који је огромно тржиште, а недавно смо ми из ПКС на самиту Србије и Африке, имали 27 билатералних састанака са њиховим делегацијама“ рекао је он.
Додао је да ће компанија Србија експорт коју је отворила и чији је власник ПКС бити задужена за подстицање трговине између тих тржишта, посебно тржишта Африке и наших извозника и произвођача.
Коментаришући ставове економиста који су у претходном периоду иступали са мишљењима да би Србија требало да промени модел привредног раста и да се приватне компаније више укључе у инвестирање, Чадеж је навео да су све инвестиције добре и потребне, и домаће и стране и државне.
То што је страних прошле године било нешто мање сасвим нормално с обзиром на околности, јер се ни европска привреда није стабилизовала али да очекује да ће ова година имати бољи ефекат када су стране директне инвестиције у питању.
„Што се промене модела тиче, претпостављам да се мисли на то да смо имали неке инвестиције које су пре свега радно интензивне, али би требало знати да ми више не живимо у таквој економији и то се једноставно види. Види се из нашег извоза, јер Србија највише извози софтвер и ИЦТ услуге, са једне стране, а са друге када погледате и аутомобилски сектор где имамо највише стварних директних инвестиција и ту су се ствари промениле јер уместо извоза сетова за каблове и слично сада су много више високотехнолошки производи“, истакао је он и додао да смо се померили са радно интензивне на економију знања.
То потврђују и центри за истраживање које у Србији имају Мајкрософт, Континентал, Шнајдер Електрик, Дејтабрикс.
Према његовим речима потребне су нам и државне инвестиције, што се види кроз Експо 2027, где држава улаже у инфраструктуру и цео пројекат.
Ова година је последња и кључна година припреме за Експо, што ће, истиче наш саговорник ангажовати практично све привредне секторе.
Првенствено грађевински јер је потребно изградити комплетну инфраструктуру, али и друге од индустрије намештаја до ИТ-а.
„Грађевински сектор зна да повуче комплетну привреду и то очекујем и 2026. а како се буде приближавала 2027. укључиваће се хотелијерство, значи угоститељство, ИТ и индустрија грађевинских материјала у смислу лаких материјала за опремање, електроника и тако даље. Не пружа се често прилика да се такав пројекат одржава код вас и да можете да развијете привреду кроз један тако велики пројекат и то је оно по чему 2026. година може да буде посебна и да за разлику од многих земаља у Европи, имамо ту прилику и треба да искористимо“, закључио је Чадеж.
Фото: Танјуг видео
