Зимски дани са собом носе посебну врсту ризика коју често потцењујемо. Довољна је једна залеђена плоча тротоара, непримећен слој леда испод снега или тренутак журбе да се нађемо на земљи. Падови на снегу и леду спадају међу најчешће зимске повреде, а добра вест је да се многе од њих могу спречити или макар ублажити правилном реакцијом.
Најважније је да не устајете нагло. Иако је природна реакција да се одмах подигнете, то може погоршати евентуалну повреду. Останите мирни неколико секунди и покушајте да процените стање тела. Полако померите руке и ноге и обратите пажњу на бол.
Ако осећате јак бол у куку, колену, рамену или ручном зглобу, ако вам се врти у глави, имате мучнину или не можете да се ослоните на ногу, не покушавајте да ходате. У тим ситуацијама потребно је потражити помоћ.
Уколико немате јак бол, устаните полако: окрените се на бок, затим се ослоните на колена и руке и придржите се за стабилан ослонац попут ограде или зида. Након пада, чак и када нема видљиве повреде, препоручује се да место које боли расхладите хладном облогом како бисте смањили оток и упалу.
Када је поледица, начин хода прави огромну разлику. Најсигурније је кретати се ситним корацима, са благо савијеним коленима и тежином тела благо нагнутом унапред. Стопало треба спуштати цело на подлогу, а не прво пету.
Руке не треба држати у џеповима јер су оне кључне за одржавање равнотеже. Такође, гледање у телефон док ходате по снегу и леду додатно повећава ризик од пада.
Зимска обућа није питање естетике, већ безбедности. Ципеле са глатким, тврдим и истрошеним ђоном знатно повећавају ризик од клизања. Најбољи избор су модели са флексибилним гуменим ђоном и израженим рељефом.
У данима када је поледица јака, посебно за старије особе, практичне могу бити и заштитне навлаке против клизања које се навлаче преко обуће.
Најопаснија места зими су прелази са снега на „чист“ асфалт, јер се ту често налази невидљиви слој леда. Такође, лед се често ствара испод стреха и олука, где се снег топи па поново мрзне. Рани јутарњи и вечерњи сати додатно повећавају ризик, нарочито на сеновитим деловима тротоара.
Ако вам нека површина делује сумњиво, најбоље је да промените путању, чак и ако то значи неколико минута дуже хода.
Ако видите да је неко пао, немојте га нагло подизати. Питајте да ли осећа бол и да ли може да помера екстремитете. У случају сумње на повреду главе, кичме или кука, неопходно је позвати помоћ и остати уз особу док не стигне.
Зима не захтева храброст, већ стрпљење и опрез. Пад на снегу може се догодити свакоме, али правилно понашање пре и после пада може значајно смањити последице. Боље је ходати спорије и сигурније него се због једне секунде непажње суочити са дугим опоравком.
ona.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
