Шекспир, Еурипид, Аристофан, Јонеско, Нушић, Молијер не могу да се извагају на тасу конзумеристичке жудње. Али театар, да би остао чврсти темељ људског духа, мора да разуме потребе савременог човека
СНП има обавезу да 2026. године репертоаром афирмише 165 година своје историје и презентује нову визију која ће бити достојна изузетног наслеђа, и која ће на адекватан начин одговорити потребама публике. Добра уметност развија осећај за уметност. С позоришне сцене се утиче на укус, емоције, схватање гледалаца. Позоришна представа садржи слику света. Позориште оплемењује, надахњује и образује, тумачи свет, и помаже да се он преобрази набоље. То је као кад читате Рамајану, Гилгамеша, Хесиода, Плутарха, Милтона, Платона, Аристотела, Лока, Канта, Шоа, или Хабермаса, каже Драгана Милошевић, в. д. управника СНП-а о приоритетима овог театра у наредној години.
Виолинисткиња Драгана Милошевић рођена је у Београду. Дипломирала је виолину на Академији уметности у Новом Саду у класи професорке Ирине Јашвили и годинама уназад делила емоције са публиком као музички извођач-виолинисткиња у оркестру Опере СНП-а. Стални је члан Војвођанског симфонијског оркестра, Зрењанинске филхармоније, Суботичког симфонијског оркестра, Зрењанинског камерног оркестра.
Какву визију СНП-а имате у години која је пред нама?
Имамо веома амбициозне планове у програмском и продукцијском смислу. Поред класичних дела, која фасцинирају публику од настанка позоришта до данас, планирамо и нове пројекте. Посебно у опери. Од Његоша и Вука, па до Андрића, Исидоре Секулић, Милоша Н. Ђурића. Планирамо да током 2026. године припремимо оперу „Бој на Косову”, врло амбициозан пројекат који продукцијски постављамо тако да се у свим театрима света за њега тражи карта више. Многа имена биће изненађење за публику у Србији – од главних протагониста до либретисте, композитора и редитеља.
Који кораке планирате да предузмете како бисте подигли СНП на нови ниво? Које нове ауторе, редитеље, глумце ћете нам представити?
Наша кућа може да изведе најсложеније уметничке задатке. Као установа од националног значаја, у сектору драмског стваралаштва фокусираћемо се на дела домаћих аутора, као и класике светске књижевности. У 2026. години публика ће премијерно моћи да види дело „Арсеник и старе чипке”, ту су и „Тотови”, први српски научнофантастични позоришни комад, „После милијон година”, и друге представе. У опери ћемо наставити премијерно и репризно да изводимо највећа оперска дела, најистакнутијих оперских аутора. Премијерно ће бити изведене опере „Мадам Батерфлај” и „Царска невеста”. Имаћемо премијере балета „Жизела”, „Мементо мори”, „Double Bill”.
СНП је наш најстарији професионални театар и наш план је да истакнемо наше драмске, оперске, балетске уметнике. Наш хор, оркестар и нова имена из нашег оперског студија, као и да са новим операма за децу, наставимо са даљом афирмацијом Дечијег оперског студија, јединог у овом делу Европе. Свакако ћемо остати посвећени продукцијским искорацима, по којима је наша кућа позната, али ћемо се базирати на увођење нових технолошких решења, која ће допринети већој спектакуларности сценографије и укупне поставке представа. Наставићемо са инвестицијама у одржавање зграде, и њено техничко унапређивање. Поред тога, направићемо маркетиншки искорак у погледу представљања публици. Не само у Новом Саду, већ у свим општинама и градовима Републике Србије. Такође планирамо гостовања наших представа како у региону и Европи, тако и изван континента.
Колико је за вас важна разноврсност у избору уметничких форми и тема које ће бити заступљене? Како намеравате да привучете широку публику?
То питање мучи театрологе од средине 20. века. Водим се геслом да нема старих прича, већ да има само нових гледалаца. Морамо причати старе приче на нов начин. Театар не треба да подилази укусима публике. Позориште, како би рекао Брехт, не може да живи по мери публике 19. века, или антике. Театар треба да изгради нову публику и усмери је како да заволи и респектује театар због онога што он у својој суштини јесте. Брехт је лепо рекао да театар делима која су стварана за друге епохе, треба да наметне стил своје епохе. Али, то мора остати велики епски и документарни театар, какав одговара нашем времену. Никако не сме пасти у замку да прати укус публике.
Савремена позоришна продукција не може, и не треба да задовољава стару естетику. Пре 60 година настало је Деборово „Друштво спектакла”. Публици је наметнут нов оквир разумевања света. Ту идеју следи естетика друштвених мрежа, са свим својим специфичностима, које обликују укус савремене публике. Позориште не може, и не треба, да се утркује и надмеће са њима, али може свој живот да усклади са потребама епохе. Људи 21. века не желе театар 20. а камоли 18. века, старог Рима, или Аристофанове Грчке. Истовремено, позоришна уметност није роба да се може нудити на распродаји. Шекспир, Еурипид, Аристофан, Јонеско, Нушић, Молијер не могу да се извагају на тасу конзумеристичке жудње. Али театар, да би остао чврсти темељ људског духа, мора разумети потребе савременог човека
Театарске куће, примећено је, враћају се, поред осталог, класичним комадима? Шта је по вама данас театарски „тренд”? Каква су вам запажања?
СНП се увек држао класичног репертоара. Најбољи и једини прави репер успешности неке представе је публика. Наше дворане су увек пуне кад год је на репертоару класичан балет, класична драма, или опера. Ево примера. „Лабудово језеро” и „Крцко Орашчић” су распродати недељама. Увек се тражи карта више. Исто тако увек велико интересовање влада за нове интерпретације оперских дела Пучинија, Вердија, Вагнера, Бизеа, Чајковског. У драми такође, Молијер, Стерија, Нушић, Шекспир, Јонеско… Имамо план да додатно технички и технолошки унапредимо сцену, како бисмо могли да реализујемо најзахтевније визије редитеља, и створимо што бољи амбијент за публику, да представе доживе на што бољи начин. Поред наших истакнутих уметника у драми, балету и опери, планирамо да за поједине представе ангажујемо и нека од најпознатијих светских оперских, балетских, глумачких и редитељских имена.
Како подмирити све потребе позоришта које је „живи организам? Колико је важно држати континуитет, и не одустајати, упркос свему?
Захваљујући политици развоја, која је допринела отварању нових фабрика, расту броја запослених буџет Србије, АПВ и града НС је у непрестаном расту, СНП има стабилно финансирање. И за програм и за капитална улагања. АПВ је у последњих неколико година инвестирала близу 600 милиона динара. Купљена је аудио-визуелна и расветна техника за обе сцене, велику сцену „Јован Ђорђевић” и малу сцену „Пера Добриновић”. Очишћена је фасада након 40 година, дакле први пут након изградње објекта 1981. године. Завршене су четири фазе реконструкције система климатизације и вентилације, са клима коморама и пратећим инсталацијама. Купљен је велики број инструмената за оркестар. Све ово је директно утицало на побољшање услова рада запослених, услове који су били занемарени деценијама. Оно што је такође важно јесте чињеница да је реконструисана ротација на сцени „Јован Ђорђевић”, што нам омогућава да реализујемо најзахтевније сценографије и представе учинимо спектакуларнијим и занимљивијим за публику. Уз подршку АПВ, али и Министарства културе и града Новог Сада, имамо у плану да продукцију представа подигнемо на још виши ниво.
Фото: Марија Ердељи
