Премијер проф. др Ђуро Мацут оценио је данас да је најзначајнији успех у овој години било постизање компромиса са универзитетима, а међу приоритетима у раду Владе Србије у 2026. години навео наставак инфраструктурних пројеката, европских интеграција, ревитализацију здравственог система и интегрални развој свих делова Србије.
Мацут је у интервјуу за Танјуг рекао да је на пољу високог образовања постигнуто пуно, указујући да је вођен добар и конструктиван разговор са универзитетима, прво са Универзитетом у Београду, а касније и са другим државним универзитетима те да је у том првом циклусу постављен добар темељ.
„Мислим да је то дефинитивно најзначајнији успех и то је нешто што је обележило рад владе у првом тренутку. Мислим да смо постигли добар компромис на корист и универзитета, али и државе“, рекао је Мацут и додао да су у другом циклусу започети разговори са деканима да би се, како је рекао, појасниле неке недоумице које постоје у академској заједници.
Према његовим речима, трећи круг разговора је започет пре неколико дана и тиче се имплементације програма који регулише финансијску оперативност самих универзитета и факултета (СПИРИ).
На питање да ли ће тај систем бити одложен, како су то тражили поједини представници академске заједнице, Мацут је казао да је већ постојао тај период одлагања.
„Тражили су одлагање за неко време или опет на дужи период, они су то дефинисали у неколико месеци, али смо схватили да са групом факултета који су више посвећени том електронском функционисању, можемо да нађемо компромис, па да кренемо са заједничким вежбањем и да направимо тимове који ће бити оперативни. То је нешто што би у првом месецу, односно у јануару, покушати да спроведемо“, рекао је Мацут.
Уколико се то прихвати, онда ће се после тога систем имплементирати.
„Универзитети и факултети неће изгубити ништа од своје аутономије, имаће само један систем који ће много лакше да прати финансијске токове. Бројна су била питања, али то су питања које се стално постављају“, рекао је Мацут и предложио да се у следећем кругу разговара са људима који воде финансије директно на факултетима да би то могло да се спроведе.
Одговарајући на питање како решити проблем недостајућег кадра у просвети, Мацут је казао да треба радити на томе да се промовишу наставничка занимања за које постоји опасност да могу да постану дефицитарна.
„Ја сам на разговору са деканима већ то покренуо, да покушамо и са те стране да стимулишемо упис студента“, рекао је Мацут.
Србија је већ четири године спремна да отвори кластер 3, али се то још увек није догодило, а на питање шта ће влада урадити у наредном периоду да се то промени и које се реформе очекују, Мацут је указао да је Србија највише напредовала у региону у сваком смислу у европским интеграцијама.
„У економском смислу ми јесмо дефинитивно најразвијенији и можемо да се поредимо само са земљама изван зоне Западног Балкана. Чак и са њима смо негде можда егал ако не и бољи. Оно што преостаје као проблем јесу увек политичка питања, а то задире у оно што ми имамо у односима са земљама са којима смо традиционално добри партнери и са којима сарађујемо. Једна од ствари јесте и енергетска инфраструктура која нама јесте везана са истоком и ми у том смислу морамо да наставимо наше стандардне комуникације“, рекао је Мацут.
Како је додао, приближавање Европи није тако једноставно како можда мисли опозиција или неко ко је са друге стране преговарачког механизма те навео да је већ, како би се убрзао европски пут, предложио да се формирају оперативни тимови, односно радне групе које би убрзале динамику.
„Ми смо нека поглавља у оквиру кластера већ отворили, нека смо чак и затворили. Отворити кластер је форма, није суштина. Ми можемо да радимо на процесима прикључења, односно процесима уједначавања прописа и нико нас ту не лимитира и успорава. Не могу тачно да кажем када ће се догодити та промена мишљења (везано за отварање кластера 3) то је и ствар разговора са појединачним земљама“, рекао је Мацут одговарајући на питање да ли очекује да ће земље чланице ЕУ у јануару променити мишљење у вези отварањем кластера 3.
На питање да ли Србија планира промену политике према Русији, имајући у виду да се као највећа препрека на европском путу помиње усклађивање спољне политике Србије са политиком ЕУ, Мацут каже да Србија нема намеру да мења став и да то није процес који се преко ноћи мења.
„Санкције су врло сложене и санкције могу да буду апсолутно усмерене ка функционисању односа на државном нивоу, али и према појединцима. Ми немамо намеру да мењамо став и не видим да би било логично мењати став у било којој варијанти, јер ми не можемо темељне принципе односа у овом тренутку да променимо. То није процес који се преко ноћи мења. Ми нисмо земља која не поштује договоре из ранијег периода“, навео је премијер.
Мацут је подсетио да је Србија војно неутрална и независна и према томе, како каже, њена позиција много сложенија него што то изгледа у првом тренутку, као и да се мере о усклађености примењују, односно даље усаглашавају када се донесе одлука о приступању.
Србија је ове године повећала минималну цену рада два пута, плате у јавном сектору ће од 1. јануара бити веће за 5,1 одсто, док су пензије већ повећане за 12,1 одсто, а на питање какве су пројекције за следећу годину, када је реч о подизању животног стандарда, Мацут је казао да постоји стабилна основа за добру 2026. годину без осцијалиција.
„Ми свакако идемо на то да се одржи стабилност тржишта и мере које су постављене за контролу цена су усмерене ка самим грађанима, да се омогући грађанима мирнији период, мирнија година планирања личног буџета и да инфлација у том смислу пада. Та уредба о максималној контроли маржи је нешто што је привременог карактера, али иза тога би требало да иде законско решење које неће дозволити да постоји један велики скок цена у периоду иза тога“, поручио је премијер.
Према његовим речима, Србија води стабилну политику како макроекономску, тако и на индивидуалном плану и постоји стабилна основа за добру 2026. годину без великих осцилација, што је, како је рекао, добра вест за грађане.
Наводећи да је БДП био у паду ове године због свега што се дешавало, Мацут је навео да се нада да ће идуће године стићи циљани раст БДП-а од 3,5 одсто.
„Постоји доста планова који су у току, као што су Моравски коридор, наставак магистрале преко аутопута Милош Велики, почетак радова на припремама за железницу ка југу, ка Нишу. Причамо и са македонском страном око гасних интерконектора, односно гасовода који треба комплетирати. Мислим да са њима имамо јако добру сарадњу. Постоји једна јако добра прича, а то је обнављање функције пруге ускоколосечне између Вишеграда и Ужица. То најављујем као један јако добар пројекат. То је доста захтевно, али и ту смо са владом Републике Српске у разговорима и мислим да ћемо врло ускоро потписати тај уговор“, рекао је Мацут.
Како је истакао, много је планова са циљем да се држава равномерно развија, а ЕXПО је, нагласио је, дефинитно миленијумска шанса.
Паризу је после међународне изложбе остао Ајфелов торањ, а на питање шта ће остати Србији после специјализоване изложбе ЕXПО, Мацут је казао да је та изложба значајна за Србију, али и за регион.
„На тај начин ми показујемо свету, Европи пре свега, да смо способни као регион, као земља, да можемо да направимо тако нешто и да иза нас остане српски павиљон који ће вероватно бити ‘Ајфелова кула Србије’ за две године“, рекао је Мацут и напоменуо да би у будућности и бродом могло да се стигне до ЕXПО центра како то већ функционише у Лисабону.
Фото: Танјуг Ана Паунковић
