Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Источна криза 1875–1876. године” (26. 12. 2025) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На првом месту, Источну кризу би требало посматрати као велики геополитички проблем. Поред тежњи српског народа у устанку у Херцеговини и Босни, интереси великих сила су умногоме одредили судбину српског народа у целини. Те силе биле су заинтересоване за Источну кризу, а пре свих Русија и Аустроугарска. Судбина Балкана све до Првог светског рата била је одређена споразумевањима између руске дипломатије с једне, и аустроугарске са друге стране.
Неколико важних међународних споразума Русије и Аустроугарске одредили су ток Источне кризе и потоњи развој догађаја у Босни и Херцеговини. Најзнаменитији су Рајхштатски споразуми из 1876. и 1877. године, на основу којих је Русија обезбедила својеврсну војну неутралност Аустроугарске у Источној кризи, у смислу ратовања Русије против Турске.
