Католички Бадњак, односно Бадње вече, које се обележава сваког 24. децембра, у Војводини има богату и слојевиту традицију, обликовану вековима заједничког живота различитих народа и култура.
Обичаји се разликују по месту и заједници, али их повезују исте хришћанске поруке: ишчекивање Христовог рођења, мир, скромност и породично заједништво.
Бадње вече је последњи дан Адвента и време духовне припреме за Божић. У католичкој традицији нагласак је на тишини, посту, молитви и ишчекивању. То није весеље, већ смирен увод у највећи хришћански празник.
У већини католичких породица у Војводини, на Бадњак се пости.
На трпези се најчешће налазе:
-
риба (шаран, ослић или речна риба),
-
пасуљ без меса,
-
кромпир салата,
-
резанци са маком или орасима,
-
суво воће,
-
хлеб или погача.
Вечера је једноставна и без раскоши, као знак скромности и солидарности са сиромашнима.
Обичаји на северу земље
Код Буњеваца и Шокаца кућа се темељно чисти пре Бадњака, као симбол унутрашњег прочишћења. Уноси се слама у дом (ређе данас, али обичај постоји), која подсећа на шталу у Витлејему. Породица се окупља у тишини и молитви и често се пале свеће пре вечере. После вечере иде се на поноћку (поноћна миса).
Код Мађара је веома је наглашен породични карактер Бадњака. Јелка се кити 24. децембра поподне или увече. Вечера почиње молитвом, а у неким местима постоји обичај да се на сто стави јабука која се дели међу укућанима као знак заједништва.
Поноћка је централни догађај вечери.
Код Словака, за Бадњак се строго пости. Посебна пажња поклањала се миру у кући – веровало се да свађа тог дана доноси немир целе године. Вечера се јела полако и у тишини.
Након мисе, породица се поздрављала речима мира.
Поноћна миса
Пoноћка је један од најважнијих тренутака Бадње вечери. Цркве у Војводини су тада пуне, а атмосфера је свечана, али смирена. Песме, светло свећа и читање Јеванђеља о Христовом рођењу представљају духовни врхунац вечери.
Који православни народи славе Божић 25. децембра
Поред припадника католичке и протестантске цркве, неке православне цркве (Грчка, Румунска, Бугарска, Коптска, Јерусалимска, али и неке друге) прихватиле су Миланковићев (ревидирани јулијански) календар, по којем Божић пада 25. децембра.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
