Деца која проводе више сати дневно пред екранима мобилних телефона, таблета и рачунара имају знатно већи ризик развоја кратковидости која поприма размере епидемије, упозоравају стручњаци у Хрватској и истичу да боравак на отвореном може смањити вероватност појаве миопије код младих.
У Хрватском заводу за јавно здравље (ХЗЈЗ) упозоравају да су суочени с „епидемијом кратковиости“ која се повезује са све већом доступношћу дигиталних уређаја, преноси агенција Хина. Глобално се приступ мобилним телефонима у мање од десет година готово утростручио – с 21,6 одсто у 2014. на чак 69 одсто у 2023. години, подаци су ХЗЈЗ-а. Најновије мета-анализе показују да деца која пред екранима проводе четири сата дневно имају двоструко већи ризик развоја кратковидости у поређењу с децом која пред екранима проведу сат времена или мање. Кратковидост (миопија) данас погађа око 2,2 милијарде људи у свету, а процене упућују на то да ће до 2050. године готово половина светске популације имати проблем с видом. У Европи се бележи узлазни тренд, при чему се проценат оних који имају миопију међу земљама знатно разликује и креће се од 11,9 до 49,7 одсто, док просечна преваленција износи 23,5 посто. Узроци миопије су вишеструки и укључују генетске и факторе животног окружења, а све је више доказа да начин живота деце има кључну улогу у развоју овог проблема. Треба узети у обзир и да ризик развоја миопије значајно расте ако су родитељи кратковиди. Деца с једним кратковидим родитељем имају двоструко већи ризик, док деца чија су оба родитеља кратковида имају и до пет пута већи ризик за развој миопије. Образовање је један од фактора у животној околини који се доследно повезује с миопијом. Земље и региони с вишим образовним статусом становништва, нарочито у Европи и Азији, бележе и већу преваленцију кратковидости. Та повезаност се пре свега објашњава повећаним радом на близину – читањем, писањем, као и радом на компјутерима и паметним телефонима – иако биолошки механизми још нису у потпуности разјашњени. Истраживања показују да продужени рад на близину додатно повећава ризик, нарочито ако деца читају дуже од 30 минута без паузе и на удаљености мањој од 30 центиметара. С друге стране, боравак на отвореном показао се као један од ретких јасно потврђених заштитних фактора. Одређене клиничке студије показале су да се појава миопије код деце старости од шест до 11 година смањује ако свакодневно проводе између 40 и 80 минута на отвореном. Пример источне и југоисточне Азије, где преваленција миопије међу младим одраслим особама досеже 80 до 90 одсто, у поређењу с 20 до 40 одсто у западним земљама, додатно наглашава важност фактора животне средине, попут недостатка боравка на дневном светлу.
Једна од успешнијих јавноздравствених интервенција спроведена је у Тајвану кроз програм Тиан-Тиан 120, који је подстицао свакодневни боравак деце на отвореном. Тим програмом је успешно заустављен, па чак и преокренут дугогодишњи тренд раста миопије међу школском децом, што упућује на могућност утицаја на ниво кратковидости на популацијском нивоу. Постоји неколико теорија о механизмима заштитног ефекта боравка на отвореном, укључујући повећано лучење допамина у мрежњачи, веће нивое витамина Д, јачи интензитет светлости и већу дубину фокуса, наводе из ХЗЈЗ-а.
У Хрватској је Министарство здравља 2015. године увело обавезни офтамолошки преглед за сву четворогодишњу децу, а годину дана касније успостављен је Национални превентивни програм раног откривања слабовидости.
Тестирање видне оштрине у том узрасту сматра се најпоузданијим јер се њиме може открити и до 97 одсто свих аномалија ока.
Из ХЗЈЗ-а позивају родитеље да се одазову превентивним прегледима али и да деци ограниче време проведено пред екранима. Деци до друге године не препоручује се излагање екранима, до пете године максимално сат времена дневно, а до 12. године највише два сата. Такође, саветују боравак на отвореном, учење и игру у просторима с довољно природног светла, као и правилно и доследно кориштење наочара или контактних сочива.
