Одлука председника Вучића да Србија нема свог представника у Бриселу на скупу ЕУ и Западног Балкана оптималан је, рационалан и логичан потез.
Он долази након што је дара превршила меру уцењивањем, двоструким аршинима, лицемерјем и суптилним расизмом. Један самит мање или више, рекли би циници, али други кључни услов који је Брисел пред Србију поставио а то је „нормализација односа са Косовом*“ поставља суштинско и дубинско питање да ли је Србији уопште више место за преговарачким столом са ЕУ. Никаквих преговора о нормализацији не може бити између Србије и њене аутономне покрајине. На исти онај начин на који се не би могла замислити „нормализација“ у односима Кипра са његовим „турским“ делом, Шпаније и Каталоније, Француске и Корзике, САД и Тексаса… Да позиција Србије није глас извитопереног и ексцентричног политичког става најбоље говоре изјаве премијера Словачке и Мађарске Роберта Фица и Виктора Орбана који су подржали Србију оценивши однос Брисела према њој срамним. Ако имамо државног и националног достојанства ваљало би да се запитамо има ли сврхе и смисла да потомцима Живојина Мишића, Карађорђа, Светог Саве и Његоша заврће уши и државништву учи Марта Кос чија држава је пар година старија од Луке Дончића. Постало је заиста мучно гледати да разна пестокупљевина која баштини нацизам попут Хрватске прети Србији разним блокадама. Имајући све речено у виду ваљало би размислити о повлачењу потеза који је пре извесног времена учинила Грузија(такође сита уцењивања и туторисања) суспензијом преговора са ЕУ до 2028. Суспензија није напуштање нити вечити раскид. Уколико Брисел промени став и почне да третира Србију са реалних и поштених позиција лако је обновити преговоре за тили час. Такође, предлог председника Вучића о једновременом укаску земаља Западног Балкана у ЕУ једини је исправан и логичан потез јер се у противном никакви критеријуми неће реално сагледавати и јер се једино на тај начин може пребродити деликатна ситуација када је реч о Србији и Косову* а то је да уђу истовремено у ЕУ по моделу Кипра. Ако неко Србију не жели, ту помоћи нема. Од намета нема селамета, каже песма. У том случају ваља Србији угледати се на Швајцарску, суверену, независну и неутралну земљу са јаком војском, привредом и националном валутом јачом од евра!
