Свети Авакум, кога Српска православна црква слави 15. децембра, био је ђакон и исповедник вере, једна од најпотреснијих личности српске духовне историје.
Свети Авакум је живео крајем 18. и почетком 19. века. Био је млади ђакон, ученик игумана Пајсија из манастира Трнаве код Чачка. Страдао је 1814. године у Београду, у време сурових турских одмазди после Хаџи-Проданове буне.
Турци су га заробили заједно са његовим духовником Пајсијем и одвели у Београд, где су покушали да га натерају да се потурчи, одрекне Христа и спасе живот прихватањем ислама.
Авакум је то одлучно одбио, иако је био веома млад.
Према црквеном предању и народној традицији, Свети Авакум је погубљен набијањем на колац, што је било једно од најстрашнијих погубљења у то време.
Најпознатија легенда
Када му је мајка дошла да га моли да се одрекне вере како би спасао живот, Авакум јој је рекао речи које су остале упамћене у српској историји: „Мајко, не тугуј. Боље је изгубити главу него огрешити душу.“
Пред само страдање, предање каже да је мирно певао духовне песме, не показујући страх.
Свети Авакум се у српском народу поштује као заштитник верности и части и сведок је да вера није само традиција, већ лична жртва
Он је један од ретких новијих српских мученика који је постао морални узор, не само црквени светитељ.
Народни обичаји
Овај празник нема много народних обичаја, јер пада у време Божићног поста и носи озбиљан, тих карактер.
Ипак, у народу се верује:
- Добар је дан за тиху молитву и завете
- Не ваља се свађати нити доносити непромишљене одлуке
- Посебно се моли за децу и младе, да буду чврсти у карактеру
- Празник је посвећен чистоти душе, истини и части
Негде се каже да на Светог Авакума човек треба да прећути увреду, јер се тиме „јача душа“.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
