Са растом платформи друштвених медија, онлајн игара и апликација за инстант поруке, деца могу да разговарају са било ким, пријатељима или странцима, из целог света у року од неколико минута. Ово може користити многима, али неке може учинити рањивијима на малтретирање.
„Опасност од странаца“ на мрежи је забрињавајућа, посебно за млађу децу.
Кључна ствар коју треба запамтити јесте да пружање правих савета деци како би доносили паметније одлуке на мрежи може смањити ризике од изложености онлајн дотеривању.
Где се предатори крију
Према истраживањима, најчешћи канали преко којих предатори приступају деци су друштвене мреже (Snapchat, Instagram, TikTok), онлајн игре и гејминг платформе, као и чет собе и апликације за дописивање (WhatsApp, Telegram).
Такође, студије показују да чак 82% сексуалних контаката са децом почиње преко друштвених мрежа, а 60% предатора користи лажне профиле да би стекао поверење.
Шта је „груминг“
„Груминг“ је процес у којем предатор постепено успоставља контакт са дететом и на тај начи гради емоционално поверење. Он уводи интимне или сексуалне теме, од жртве тражи фотографије или видео-снимке, манипулише и уцењује како би одржао контролу.
Почетак „груминга“ често делује безазлено- разговор о школи, хобијима или играма, што га чини тешким за препознавање.
Истраживања показују да је већина жртава узраста 12–15 година, а мање од 40% случајева бива пријављено надлежним органима. Често, жртве се не обраћају ни родитељима, због стида или страха.
Деца која су жртве „груминга“ често имају тешке психолошке последице: депресију, анксиозност, срамоту и страх од откривања, што може утицати на њихов социјални живот и школски успех.
Деца која су жртве онлајн груминга често показују суптилне, али препознатљиве промене у понашању, јер предатор постепено гради контролу и манипулише њиховим емоцијама. Ево главних знакова:
1. Промене у дигиталном понашању
-
Постаје заглибљено у телефон или рачунар, чак и кад раније није проводило толико времена на интернету.
-
Сакрива поруке, разговоре и екране од родитеља или старије браће/сестара.
-
Често користи тајне или шифроване апликације за дописивање.
2. Емоционалне и психолошке промене
-
Повећан страх или анксиозност, нарочито око објављивања или дељења информација.
-
Срамота или кривица – дете често мисли да је само одговорно за оно што се дешава.
-
Повлачење из друштвених активности и избегавање пријатеља и породице.
3. Социјално понашање
-
Постаје неповерљиво и тајновито према родитељима или наставницима.
-
Може да има изненадне промене у односу са вршњацима, попут агресивности или повлачења.
-
Често прекомерно хвали или брани некога на интернету ко је у ствари predator.
4. Школске и физичке промене
-
Пад у школском успеху или губитак мотивације.
-
Проблеми са спавањем, главобоља, нервоза или губитак апетита.
-
Може показивати знаке депресије или анксиозности.
Жртве груминга често не говоре сами, јер их предатор учи да чува „тајну“ и уцењује. Због тога је веома важно да родитељи, наставници и други одрасли обраћају пажњу на промене у понашању и комуникацији, чак и ако нема директног знака злостављања.
I. K.
Foto: unsplash.com
Пројекат суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је поделио је доделио средства
