Савршен живот, много путовања, маркирана гардероба, сваки дан као из филма… То су ствари које можемо видети на све више профила на Инстаграм или ТикТок мрежи.
Међутим, константна изложеност садржајима са друштвених мрежа може утицати на начин на који људи доживљавају себе, друге и реалност у којој живе.
Утичу на самопоуздање, посебно погођени тинејџери
Једна од најизраженијих психолошких последица употребе друштвених мрежа јесте стално поређење са другима. Корисници су изложени идеализованим приказима живота, физичког изгледа и успеха других људи.
Стручњаци истичу да се због тога код младих, који су поготово осетљиви, ствара осећаја мање вредности, пада им самопоуздање и ствара се незадовољство сопственим изгледом и постигнућима.
Анксиозност и страх од пропуштања (FOMO)
Стална потреба да се буде у току са дешавањима на друштвеним мрежама доводи до појаве такозваног страха од пропуштања (FOMO).
Људи су друштвена бића и програмирани смо да се плашимо искључености. За ране људе, укључивање у групне активности попут лова било је неопходно за преживљавање. Зато одбијање може бити болно искуство- мозак је програмиран да тражи осећај припадности и прихватања од стране других. Страх од пропуштања је производ те инстинктивне жеље за укључивањем, а последице могу бити појачана анксиозност, унутрашњи немир и тешкоће у опуштању и одмору.
Утицај на пажњу и концентрацију
Друштвене мреже подстичу брзу конзумацију кратких и површних садржаја. Такав начин коришћења медија може утицати на когнитивне способности појединца. То може изазвати краћи распон пажње и отежано дубље размишљање и учење, јер се мозак навикава на сталну стимулацију, због чега мир и тишина могу постати непријатни.
Како се одупрети штетним утицајима друштвених мрежа
Многи водећи светски психолози, психијатри и истраживачи дигиталног понашања, попут Кал Њупорта, Џонатана Хајда, Адама Алтера, али и Светске здравствене организације, дали су препоруке како се изборити са негативним утицајем на социјалним мрежама.
Не отварајте мреже из досаде
Проблем није у времену проведеном на мрежама, већ у томе како и зашто их користимо.
Зато стручњаци не препоручују отварање друштвене мреже из досаде или аутоматизма.
Пре него што уђете на апликацију, поставите себи питање: „Шта тачно сада тражим?“ Ово значајно смањује анксиозност и осећај губитка контроле.
Постављање јасних временских граница
Према истраживањима, чак и 30–60 минута мање дневно може имати приметан позитиван ефекат на расположење.
Већ днаас искључите нотификације, осим најважнијих које су вам заиста потребне, одредите „дигиталне паузе“ током дана, не користите телефон првих 30 минута након буђења и последњих 60 минута пре спавања. То ће вам помоћи у снижавању стреса.
Не поредите се са другима
Један од најважнијих савета светских терапеута гласи: „Оно што видиш на друштвеним мрежама није туђи живот — већ његов монтажни исечак.“
Млади људи морају бити свесни да инфлуенсери не објављују своје страхове, неуспехе, обичне, тешке дане. Поређење са туђим „најбољим тренуцима“ води ка нереалним очекивањима.
Живот ван екрана је реалност
Истраживања показују да су реални односи најјачи заштитни фактор менталног здравља- више разговора лице у лице, физичка активност, хобији који траже пажњу и присуство.
Што је живот ван екрана богатији, мања је зависност од виртуелне потврде.
I. K.
Foto: unsplash.com
Пројекат суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је поделио је доделио средства
