Када је 20. августа 2018. године петнаестогодишња Greta Thunberg села испред шведског парламента са натписом на картону „Школски штрајк за климу“, нико није слутио да ће из једне неугледне девојчице са плетеницама настати највећи глобални омладински покрет после 1968. године.
Данас „Петком за будућност“ (Fridays for future) постоји у преко 190 земаља и организовао је штрајкове са више од четрнаест милиона учесника, а Грета је постала икона – производ пажљиво режиране кампање.
Покрет је од самог почетка био радикалан – нето-нулте емисије до 2030. године, са крајњим роком до 2035. године, тренутно укидање фосилних горива, „слушање науке“ по мери ИПЦЦ-а и активистичких кругова из Потсдама. Финансијску позадину чине фондације „Open Society“, „Rockefeller“, „Rockefeller Brothers Fund“, „European Climate Foundation“ и немачке зелене фондације. Критичари то називају „астро-турфинг“ – вештачки покрет са правим травњаком страног новца.
У Србији је покрет стигао јануара 2019. године. Врхунац је био 27. септембра те године када је, уз огромну подршку медија и страних амбасада, на улице Београда изашло шест до седам хиљада људи. Од којих су већина били радознали посматрачи, а тек неколико стотина активиста блиских овом покрету и сродним НВО . Шест година касније слика је битно другачија – српски огранак данас броји око 50 повремено активних присталица, углавном студената и средњошколаца из већих градова. Протести се своде на десетак до педесетак људи са транспарентима на енглеском језику, а грађани углавном ни не знају шта је тема ових спорадичних појава.
Пароле су исте као на Западу – тренутна декарбонизација, гашење термоелектрана, зелена транзиција по сваку цену, али се ретко помиње да би затварање угља без алтернативе довело до нестанка струје и губитка десетина хиљада радних места. Иза српског огранка стоје познати донатори: „WWF Adria“, „Heinrich Böll Stiftung“, „RES fondacija“ , британска и немачка амбасада.
Посебно је симптоматичан преокрет 2022. и 2023. године када су поједини активисти Fridays for future – Србија јавно осудили експлоатацију литијума у Јадранској долини, коју су као еколошки подобну у неким земљама подржали, што даље сведочи о злоупотреби идеје у политичке сврхе.
Поглед редакције портала Српски Угао
Од „спонтаног“ бунта младих до професионалне НВО машинерије у зеленој боји – то је пут којим је „Петком за будућност“ прошао за само шест година. У Србији је тај пут посебно видљив од седам хиљада неупућених грађана на улици до педесетак ексцентрика са транспарентима.
Фото: Pixabay
