У Вашингтону, у Смитсонијан Институту, највећем на свету музејско, образовном и истраживачком комплексу у Националном музеју америчке историје, представљен је и Никола Тесла, на изложби „Lightning a Revolution“, али како би његово место било видљивије, Теслина научна фондација из Филаделфије планира да током велике прославе 250 година независности САД и 170 година Теслиног рођења, заказане за јул 2026. музеју поклони Теслину бисту.
„Годинама се боримо да Тесла буде видљивији у Смитсонијану и недавно смо успоставили контакт са особом из Стејт департмента која жели да нам помогне, жели да лобира за Теслу, да Теслина биста буде постављена у Смитсонијану, музејском комплексу који има највише посетилаца на свету“, рекао је за Танјуг оснивач ТНФ-а Никола Лончар који је додао да су до сада разним земљама и местима значајним за Теслу поклонили 33 бисте овог научника.
То би вероватно био наш најзначајнији поклон, рекао је Лончар који додаје да се у музеју налази „једна Теслина сличица, мања од мале ђачке свеске, док је све остало толико велико и величанствено да се он практично не види и уопште не привлачи пажњу“.
У источном делу првог спрата Националног музеја америчке историје који је Танјуг посетио, налази се изложба „Lightening a Revolution“ која приказује историју развоја електричног осветљења и примене електричне енергије, а где су Тесла и нека од његових највећих достигнућа представљени кроз приказе успеха Томаса Едисона и Џорџа Вестингхауса.
На изложби огромних и упечатљивих експоната, постоји фотографија Николе Тесле из младости, не већа од пола А4 формата, испод које пише „Никола Тесла (1856 – 1943) чији су родитељи били Срби, рођен у Хрватској. Образовао се у Европи. Дошао је у Њујорк 1884. године када је кратко радио за Едисона. Патентирао је мотор на наизменичну струју 1988. године. Остали патенти кориштени су у Вестингахусовим генераторима на Нијагариним водопадима. Познат је по експериментима с високим фреквенцијама струје и електромагнетних таласа, али и изумима на пољу радија“.
Теслини патенти којима је „укротио“ Нијагарине водопаде, приказани су кроз Вестингхаусову компанију, у делу изложбе под називом „Револуционарни подухват завршен – Нијагарини водопади“.
На изложеној табли Вестингхаусове компаније, направљеној за електрану на Нијагари наведено је девет Теслиних патената из 1888, али је на панелу поред, истакнута реченица из времена када је, како пише, Тесла био дечак и само гледао слику моћних Нијагариних водопада: „Једнога дана укротићу ту снагу“.
Испод те реченице наведено је „да је прва електрана великих капацитета на свету пуштена у рад на Нијагариним водопадима 1895. године, при чему је део произведене електричне енергије преношен на удаљеност од тридесетак километара – до Бафала. Електрана је користила Вестингхаусове генераторе засноване на двофазној наизменичној струји, концепту који је развио Никола Тесла, што је омогућило већу ефикасност у односу на раније системе наизменичне струје“.
Кроз приказ „других система“ под насловом „AC vs DC“, наведен је и Едисонов цитат из времена „рата струја“ – „Никада неће бити безопасна“ дат поводом, како пише, Вестингхаусовог AC система заснованог на Теслиним патентима, и порука коју је касније упутио Џорџу Стенлију, сину Вилијама Стелија који је измислио AC трансформер за Вестингхауса „Реци оцу да сам погрешио“.
На изложби у делу названом „Трансформатори“ изложен је и Tesla AC мотор из 1888. године из Вестигхаусове компаније за производњу струје.
Посетиоци на изложби могу да виде, осим Едисонових сијалица и његову „talking machine“ – фонограф, уз опис „најсјајнији изум 19. века – може да се смеје, прича и пева, који су чак и највећи бендови у земљи долазили да слушају. Слушање једне мелодије коштало је пет центи а шест 25“.
Захваљујући фотографији, може се видети како је тада изгледало слушање звучних записа на јавним местима.
Смитсонијан основан 1846. године, тачно 10 година пре рођења Николе Тесле, највећи је музејски комплекс на свету, са више од 150.000 квадрата изложбеног простора и више од 154 милиона експоната. Обухвата 21 музеј, укључујући National Air and Space Museum, National Museum of Natural History и National Museum of American History, као и Национални зоолошки врт.
Посета већини музеја бесплатна је, а комплекс покрива уметност, историју, науку и природу, чинећи Смитсонијан глобалним центром истраживања, образовања и очувања културног и научног наслеђа.
Смитсонијан годишње посети 17 милиона људи из читавог света, а Национални музеј америчке историје више од два милиона,
Објављивањем вести о Тесли у Смитсонијану, Танјуг покреће серијал прича „Тесла – човек будућности“ снимљен у САД у сусрет 170. годишњици рођења Николе Тесле.
У недељним наставцима читаоци ће моћи да сазнају, али и да виде, како изгледа „Кућа славних проналазача“ у коју је Тесла уведен пре тачно пола века, где раме уз раме стоји уз Томаса Едисона и Абрахама Линколна, као и начин на који чувени Универзитет Колумбија чува сећање на Теслу.
Серијал доноси и приче са Лонг Ајленда о јединој преосталој Теслиној лабораторији и вишедеценијској борби да се она сачува, као и о кући на обали Атлантика у којој је живео током изградње Ворденклифског торња.
Припремили смо и разговоре са једним од двојице најпознатијих на свету Теслиних биографа, Марком Сајфером, ауторком књиге „Повратак у Ворденклиф“ Барбаром Дадино, пијанисткињом Марином Арсенијевић која за Бродвеј припрема мјузикл „Tesla’s Life“ као и приказ онога што Американци и Европљани данас знају о Тесли.
У серијалу ће моћи да се види и место Едисонове компаније у којој се Тесла запослио одмах по доласку у САД, црква у којој му је одржана комеморација, „Зграда радио таласа“ (Radio Wave Building) зграда названа Тесли у част, као и допринос др Љуба Вујовића, заслужног и за постојање „Тесла корнера“ (Tesla Corner) у срцу Менхетна.
О значају чувене Њујоршке библиотеке, која чува и Теслина писма, за самог Теслу говорио је за Танјуг бивши директор Музеја „Никола Тесла“ Бранимир Јовановић уочи предавања у Морган библиотеци – која је припадала Теслином финансијеру Ј. П. Моргану, тада, вероватно најмоћнијем човеку на свету.
Серијал, између осталог, обухвата и планове Теслине научне фондације из Филаделфије да у хотелу „Њујоркер“ направи реплику Теслине собе и да прошири постојећи мали музеј у дну хотела у којем је „чаробњак“ провео последњу деценију живота, али и да у години јубилеја 250 независности САД представи Теслин допринос развоју Сједињених Америчких Држава.
Фото:Танјуг Александра Оташевић
