Ваведење Пресвете Богородице обележава се 4. децембра, а православни верници славе догађај када су свети Јоаким и Ана, након дугих молитава за потомство, испунили завет и увели своју трогодишњу кћер Марију у Јерусалимски храм, да би је посветили Богу.
По предању Марију су свештеници дочекали, првосвештеник Захарија (отац Светог Јована Крститеља) је увео у Светињу над светињама, што је било изузетно и чудесно јер је тај део храма био недоступан било коме, а поготово не женском детету.
Овај чин означава да је Марија од детињства била припремљена да постане мајка Спаситеља.
Празник симболише посвећивање, чистоту, нови почетак и избор Божији.
У православној традицији, он је и празник наде: из дугогодишње туге због неплодности Јоакима и Ане, рађа се благослов.
Ваведење се сматра и празником деце и родитељства, а многе жене му се посебно моле за породицу и благослов дома.
Народни обичаји
Почетак „младог Божића“
У неким крајевима Ваведење означава почетак периодa припреме за Божић — домови се чисте, почињу занатски радови, спремају поклони.
Шта се ради (и не ради) на Ваведење
Не препоручује се тежак физички рад.
Не шије се и не пере се веш, јер се сматра да то „одводи благослов из куће“.
Добро је започети нешто што ће трајати — нови посао, договор, планирање.
Светлост и свећа
У неким крајевима пали се свећа за мир и благослов, а верује се да се све што се тог дана „обасја“ има бољу срећу.
Деца су посебно важна
Пошто празник слави Богородичин улазак у храм као дете, верује се да:
деца донесу срећу ако прва уђу у кућу,
свако даривање детета на тај дан „враћа благослов“.
Ваведење и младенци
Неки обичаји говоре да је дан врло повољан за помирење у браку, за веридбе или за озбиљан разговор у вези.
novosadska.tv
Foto: Pexels
