Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је, поводом почетка Божићног поста, да правилан распоред оброка може да помогне у одржавању осећаја ситости, телесне масе и здравља.
„У току поста имамо велики избор намирница од којих можемо да направимо здрав и укусан оброк. Основу наше уобичајене, свакодневне исхране чине месо, јаја и млечни производи. У посту се ове намирнице избацују из исхране и прелази се на исхрану коју чине воће, поврће, житарице и риба“, наводи се у саопштењу.
Указују да се током поста мења и начин припреме хране.
„Посна храна спремљена на води или на мало уља лакше се вари од масне, зачињене хране и многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, након оброка немају осећај ситости, а да би се надокнадио осећај ситости врло често долази до повећања уноса хлеба и тестенине и на тај начин се значајно повећава калоријски унос и због тога често, у току поста, долази до повећања телесне масе“, наводи се у саопштењу.
Батут указује да повећање телесне масе током поста може да спречи тако што ће оброци бити редовни, умерени и разноврсни, као и да повећаним уносом воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки доприносимо побољшању здравља тако што уносом тих намирница се доприноси смањењу масноћа у крви, побољшању контроле шећера у крви, смањењу ризика од срчаних обољења и доприноси се „одмору“ система за варење.
„Иако многи пост доживљавају као здравији начин исхране, у току сâмог поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром да у исхрани нису заступљени месо и млечни производи“, наводи се у саопштењу.
Додају да у посту избор треба да буду намирнице које су хранљиве и које дају довољно енергије, те да у овом периоду треба повећати унос биљних протеина попут махунарки као што су пасуљ, сочиво, леблебије, затим орашастих плодова, семенки и производа као што су тофу сир, тофу намаз или сојино млеко.
Уносом поврћа, као што су броколи, кељ, затим бадема, сусама обезбеђује се одређен унос калцијума, а разноврсном и планираном исхраном, у току поста, може се избећи и недостатак гвожђа, цинка, витамина Б12.
Важно је да, у одређеној количини, у току дана уносе се махунарке, орашасти плодови, семенке сунцокрета, бундеве, ланено семе, чиа семенке, зелено лиснато поврће, ораси, бадеми, сојино или неко друго биљно млеко обогаћено калцијумом.
„Не смемо заборавити ни здраве масти као што су маслиново уље, ланено уље, авокадо уз, већ поменуте, орашасте плодове и семенке. Треба избегавати заслађене напитке и предност дати води и биљним чајевима“, наводи се у саопштењу.
Истичу да се осећај глади или умора спречава планирањем оброка што значи да дан треба започети доручком који могу да чине овсена каша са мало ораха и воћа спремљена на води или биљном млеку или интегрални хлеб са намазом од авокада уз салату, док ручак треба да буде избалансиран и њега, поред пасуља или сочива, могу да чине поврће уз шампињоне и салату или рижото са тиквицама, паприком уз маслиново уље и биљне зачине.
Лагана, хранљива вечера може да се састоји од салате или хумуса, интегралног хлеба и поврћа, а у току дана пожељно је имати и ужине које, поред воћа, могу да чине шака орашастих плодова, биљни јогурт коме можемо додати мало воћа или енергетска плочица коју чине овсене пахуљице, урме и какао.
„Као што видимо, пост доноси значајне промене у начину исхране. Код многих људи могу да се јаве недоумице око избора намирница којима ће унети све потребне хранљиве састојке“, наводи се у саопштењу.
Божићни пост почиње 28. новембра и траје 40 дана, али није тако строг као Велики Пост, завршава се 6. јануара.
У току целог овога поста, по правилу се не једе месо, млечни производи и јаја.
Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води“.
Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра), чак и ако празник падне у среду или петак.
Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“.
Фото: Pixabay
