„Божићне покладе“ (зимске покладе или беле покладе) обележавају се дан уочи почетка Божићног поста. У православној традицији у Србији овај дан има посебно место и везан је за прехришћанске обичаје, народна веровања и припрему за велики четрдесетодневни пост који води ка Божићу.
„Покладе“ значи опраштање и остављање, односно опраштање од мрсне хране и световних навика пред период поста. Реч долази од старословенског покладъ – „оно што се предаје“, „што се испушта“.
Обичаји на Божићне покладе
1. Последњи мрсни ручак
Ово је главни обичај: породица се окупља на богатој мрсној трпези, која је на неки начин „опроштајна гозба“ пре поста. На трпези се традиционално налазе: месо (пилетина, свињетина), млечни производи, јаја, колачи и слаткиши, вино или ракија.
2. Опраштање
Људи изговарају једни другима: „Опрости и Бог да прости“. Циљ је улазак у пост без мржње и замерања.
3. Паљење ватре и прехришћански обичаји
У неким крајевима Србије (нарочито у Источној), обичајно се: пали ватра или свећа, изводе ритуали „очишћења“ куће, праве игре и весеља као последње „слободније“ вече пре поста.
Ово има корене у старословенским зимским ритуалима заштите дома.
4. Маскирање и покладне игре
У појединим крајевима (нпр. у Војводини и западној Србији) млади се маскирају, обилазе комшије,
приређују весела окупљања.
Ово је блиско карневалском духу поклада.
5. Престанак свих весеља
Од сутрадан се, према обичајима, не приређују свадбе, не праве се велике забаве, већ почиње период више духовности и смирења.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT National Geographic Magazine Srbija
