Председник Владе Србије Ђуро Мацут рекао је данас на отварању националне конференције „Једнаке. Сигурне. Оснажене“, поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, да је од 2012. године до данас за 40 одсто смањен смртни исход породичног насиља, а да је у 2024. години забележен најмањи број смртних случајева у породичном насиљу у претходних 15 година.
„Више од 30.000 изречених хитних мера само у 2024. години спасле су животе и дале женама простор да се заштите и да наставе свој живот слободно и сигурно. То су резултати на које можемо да будемо поносни, али и којима морамо да будемо незадовољни. Јер дотле, док год постоји макар једна жена у Србији која трпи насиље, која се плаши да пријави насиље, ми немамо право да кажемо да је посао обављен нити да смо задовољни резултатима. Поносни смо на досадашње успехе управо због тога што смо свесни колики је значај онога што радимо, али и посла који је пред нама“, рекао је Мацут на конференцији у Палати Србија.
Истакао је да се у наредним месецима Влада Србије наставља да ради још темељније.
„Очекујемо да до краја године усвојимо Измене Закона о спречавању насиља у породици, које доносе неколико кључних новина – унапређење сарадње полиције, тужилаштва, судова и центара за социјални рад и јасно препознавање детета као жртве. Тиме испуњавамо препоруке ГРЕВИО комитета, али још важније штитимо жене у нашој земљи. Паралелно с тим ради се на изменама кривичног законика и уводи се ново кривично дело – осветничка порнографија. Разматра се и промена дефиниције силовања и нова кривична дела са употребом и прометом и ношењем оружја“, навео је Мацут.
Подсетио је да је држава предузела и важан корак у економској сигурности, односно алиментациони фонд који је, како истиче, веома важна мера која мајкама пружа материјалну сигурност и олакшава њихову борбу.
„Када је жена економски независна, она је сигурнија и има право избора. Није приморана да остане у заједници у којој трпи насиље. Данашњи дан је подсетник, али и да борбу морамо водити и да водимо свакога дана у години. И то не само у институцијама, већ и у медијима, школама, сваком граду и сваком селу. Морамо да створимо Србију у којој ни једна жена не живи у страху, у којој се страх не подводи под приватну ствар и ни једна жртва није сама. Ми у Влади Србије настављамо са унапређењем законодавног оквира, јер свака измена закона, свака мера, сваки нови сервис подршке корак је ка земљи у којој за насиље нема места“, навео је Мацут.
Премијер је рекао да је обавеза Владе и друштва у Србији да не реагује само када се насиље догоди већ да тежимо да га спречимо.
Истакао је да је Србија направила значајан корак у пољу борбе против насиља на женама од 2012. године почев од ратификације Истанбулске конвенције 2013. године када је систем почео да се мења, а 2016. усвајањем Закона о спречавању насиља над женама држава је добила инструменте за координисан и одлучан одговор.
Министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура, чији је кабинет организовао конференцију, рекла је да су у овој години усвојени или се приводе крају закони који директно мењају животе жена.
Подсетила је да је усвојен Закон о алиментационом фонду, а да ће се у скупштини ускоро наћи закон родитељ-неговатељ, као и да се спрема закон о спречавању насиља у породици заједно са изменама Кривичног законика и Закона о кривичном поступку.
Истакла је да се тим законским решењима шаље порука да се насиље неће толерисати.
„Ово су закони који враћају поверење у институције, обезбеђују сигурност и штите жртве“, рекла је Мацура.
Нагласила је да је држава настојала да економски оснажи жене, у чему је у доброј мери успела у овој години.
У оквиру панела на тој конференцији, министар правде Ненад Вујић рекао је да ће се измене Закона о спречавању насиља у породици односити на побољшање координације између тимова, између фокус тачака.
„Министарство правде је ангажовало тужиоце, у сарадњи са Правосудном академијом, који су специјализовани баш за спречавање насиља у породици и који имају дугогодишње искуство. Такође, формирали смо радну групу, чији сам председник. То јесте неки циљ, да бисмо дали не само назнаку него да бисмо сво знање што боље имплементирали у постојећи закон“, казао је Вујић.
Истакао је фокус на јачању превенције, јачању институционалног повезивања између свих учесника у борби против насиља у породици, насиља над женама.
„Планирамо увођење једног регистра, платформе, како бисмо имали на једном месту информацију о појавама насиља. Јер некада имамо да учинилац учини некад ситна насиља, али то онда има један континуитет“, навео је Вујић.
Министар правде је указао да ће у Кривичном законику бити отклоњене одређене нејасноће, како бисмо додатно ускладили наше законодавство са Истанбулском конвенцијом.
„Из тог разлога уводимо и дефинисање обљубе без пристанка. Почетна идеја била да то буде посебно кривично дело. Министарство правде је уважило предлоге из јавне расправе, тако да је то постао став у оквиру кривичног дела силовања“, навео је Вујић.
Нагласио је да је за министарство на чијем је челу битно да тај поступак буде јасан, ефикасан и да се заврши са осуђујућом, адекватном пресудом и адекватним кажњавањем.
„Друга ствар у кривичном закону јесте осветничка порнографија. То буде увек велики узрок и насиља и уцене и злостављања које почиње са тим психичким, да би се у 99 одсто случајева завршио и са физичким насиљем. И то је нешто што ми исто препознајемо као сегмент који мора додатно да се ради“, навео је Вујић.
Потпредседница Скупштине Србије Елвира Ковач истакла је да у српском парламенту постоји неформална парламентарна група, женска парламентарна мрежа која би требало да функционише и која је у претходним сазивима заседала.
„Та мрежа постоји од 2013. године. Када смо доносили актуелни закон о спречавању насиља у породици. Када смо као осми ратификовали Истанбулска конвенцију, заправо допринели томе да она ступи на снагу. Било је потребно десет земаља, Србија је била међу тих десет, дакле осма. Увек је женска парламентарна мрежа и бар жене посланице смо нашле заједнички језик. Сада су толике политичке разлике да у овом сазиву неформалне парламентарне групе скоро да и не функционишу“, навела је Ковач.
Нагласила је и да је предлог Закона о алиментационом фонду био један од предлога који се нашао пред том парламентарном групом.
„Председница скупштине је та која је била овлашћени предлагач. Посланице опозиције, дакле поново углавном жене које су сенсибилисаније за ово питање, су подносиле амандмане и доста њихових амандмана је укључено у финални текст тог закона“, истакла је Ковач.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је на панелу да у Србији постоји платформа „Чувам те“, која има за циљ да особе које трпе насиље могу што пре да се обрате институцијама и да се предајом пријаве региструју, што је посебно важно у области дигиталног насиља.
„Ми тренутно радимо на усклађивању система софтвера Созис, који постоји у систему социјалне заштите и прати рад центара, где запослени у систему социјалне заштите уносе податке у Созис. Желимо да Созис повежемо са платформом ‘Чувам те’ и радимо сада на томе, како би реакција била што бржа и како би они који поступају на основу пријаве при платформи ‘Чувам те’ што пре могли да добију неопходне информације које су већ похрањене у самим центрима за социјални рад“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Фото: Влада Републике Србије Слободан Миљевић
