Аранђеловдан је једна од најраширенијих крсних слава у српском народу. Посвећен је Светом архангелу Михаилу, војводи небеске војске, заштитнику правде, вере и људи који траже духовну снагу.
У хришћанству, а нарочито у православљу, Михаило је представљен као небески ратник који побеђује зло, сатану и неправду.
У православном предању, архангел Михаило има две најважније улоге- предводник анђела, симбол победе добра над злом и психопомп, тј. онај који „преводи душе“ после смрти у небески свет.
Често се представља са мачем или копљем, како побеђује аждају (симбол Сатане), или са вагом, којом мери дела људи.
Легенда о паду сатане и Михаиловој победи
Према ранохришћанском предању, када се Сатана побунио у небесима, управо је архангел Михаило окупио анђеле и повео битку којом је зло поражено и избачено из раја. Због тога се сматра заштитником од сваке таме и неправде.
Забрана паљења свећа
Један од најпознатијих народних елемената јесте да се за Аранђеловдан не пали свећа за душу, јер се верује да је Михаило сам „светлост за покојне“ и да он води душе.
У старим српским предањима каже се да су нека братства у време досељавања „узела Арханђела за заштитника племена“ јер је сматран најмоћнијим небеским ратником.
ОБИЧАЈИ ЗА АРАНЂЕЛОВДАН
Нема строгог поста (осим ако „падне на пост“)
Арханђеловдан је по типику мрсна слава, осим ако падне у среду или петак.
Током славе, дом треба да буде отворен, мирољубив и у гостопримству. Постоји веровање да „ко угости госта на Арханђела, угостио је самог анђела“.
Домаћин обично рано ујутру носи славски колач у цркву ради резања и молитве. То је централни духовни моменат славе.
Забрана туча, свађа и тешких речи- У народу се каже да је ово дан када “архангел записује” па се људи труде да буду мирни и благочестиви.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
