Свети Јоаникије Велики је један од најпоштованијих подвижника ране православне Цркве. Живео је у 8. и 9. веку (око 752–846), а потекао је са планине Олимп у Малој Азији.
Познат је као човек невероватне аскетске снаге, молитве и чудотворства.
Као млад служио је у војсци Византије. Након дуге службе, доживео је дубоко преобраћење и потпуно се посветио Богу. Повукао се на Олимп и затим у разне пустињске пределе Мале Азије где је годинама живео у потпуном подвигу.
Годинама је живео у молитви, хранио се травама и мало воде. Носио је грубу, кратку одећу и бавио се непрекидном умном молитвом.
Чуда која му се приписују
Према предању, Јоаникије Велики имао је дар да види душе људи и њихове потребе, да исцели болесне и изгна демонске силе.
Према предању, био је толико благодатан да су га чак и дивље животиње слушале.
Једна од најпознатијих прича каже да је Јоаникије једном наишао на огромну змију која је напала њега и његове сапутнике. Он је мирно стао пред њу, прекрстио се и змија се повукла.
Народ прича да је дуго молио стојећи на једном месту, толико да је трава око његових ногу утонула као у камен, а дрво над њим се накривило као да му прави сенку.
Причано је да су га разбојници једном окружили, али су га у тренутку молитве „изгубили из вида“, као да је постао невидљив.
Обичаји и веровања на дан Светог Јоаникија Великог
Свети Јоаникије се у народу сматра заштитником од злих мисли, страха и унутрашњих борби.
Многи се одлучују за једноставан оброк у част његовог подвижничког живота.
Пошто је Јоаникије живео у крајњем сиромаштву, леп је обичај да се данас некоме помогне — макар и малим делом.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
