Српска православна црква сутра слави празник посвећен Обновљењу храма Светог великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц.
Свети Георгије је погубљен 303. године зато што је, као Христов војник, одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, када је изјавио да се не плаши да умре за своју веру. Овај светац је веома поштован у нашем народу. Слави се два пута годишње – 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију светитеља у Палестину и полагања у велелепни, њему посвећени храм, и 6. маја као Ђурђевдан, дан смрти Светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство. У уметности се често приказује како убија змаја, односно аждају. Овог дана празнује се и пренос моштију светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, где је пострадао у време цара Диоклецијана. Пре него што је преминуо, свети Гергије је замолио свог слугу да му тело однесе у Палестину, одакле му је била мајка родом и где је имао велико имање које је раздао сиромасима, а слуга је тако и урадио. У време цара Константина Великог у Лиди су побожни хришћани подигли диван храм посвећен светом Георгију, а приликом освећења тога храма у њега су пренете светитељеве мошти. Ђурђиц је крсна слава бројних породица. Према народном веровању, зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
