Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура изјавила је данас да поново гледамо исте сцене када средњошколци постају оруђе туђих циљева и подстичу се да буду део борбе чије последице не разумеју, а које ће најтеже осетити управо они.
Она је у ауторском тексту за данашњу „Политику“ навела да се студенти поново подстичу да напусте наставу, да „блокирају“.
„Зар смо заиста заборавили шта се догодило прошле школске године? Зар нисмо извукли ни једну једину поуку из оног хаоса који је трајао месецима, а чије последице и данас трпимо сви – и ђаци, и професори, и родитељи? Прошле школске године деца су изгубила пола године наставе. Пола године знања, пола године навика, пола године живота“, истакла је она.
Додала је да родитељи који су их касније испраћали на факултете, знају колико је то „пропуштено“ коштало.
Навела је да су и сада два месеца након почетка школске године неке гимназије поново блокиране а да и на факултетима није ништа боље, те је „ветерина поново у блокади а тек што су се студенти опоравили од претходне блокаде“.
Истакла је да је готово непримећено прошла вест, да је током блокада новосадски универзитет напустило чак 150 студената.
„На прошлонедељној седници владе долази вест да ће просвета следеће године добити додатних 50 милијарди динара из буџета. На папиру – импресивно. Али када погледате ближе у структуру – све иде у повећање зарада, режије, смањење школарина за самофинансирајуће студенте. Тачније, такви су били захтеви који су на овај начин испуњени. Нема повећања усмереног на развој – за реформу наставе, за нове програме, за дигитализацију, за подршку ученицима“, указала је она.
Оценила је да изражавање бунта кроз сталне блокаде не води у виши степен демократије, већ постаје модел који ће бити прихватљив и убудуће и као такав једино где такав израз бунта води јесте анархија.
Према њеним речима, деца нису крива и она су највише испаштала и највише ће испаштати, јер су рођена у времену у којем одрасли превише говоре о будућности а премало за њу раде.
„И можда, ако макар сада застанемо, ако погледамо у њих, схватићемо да још није касно. Да се знање може поново ценити. Да се поверење може обновити. И да се будућност, ако је заједно градимо, још може спасити“, поручила је Мацура.
Фото: Влада Србије
