Деца у Југославији учила су како да раде, комуницирају и поправљају покварене ствари. Данас су те вештине готово нестале, а управо су оне обликовале самосталне и одговорне људе.
Детињство у Југославији било је потпуно другачије од оног које деца имају данас. Без мобилних телефона, таблета и интернета, малишани су време проводили напољу, учећи практичне вештине и градећи међуљудске односе.
1. У школама су се училе корисне животне вештине
У југословенским школама деца нису учила само теорију — већ и конкретне вештине које су могла да примене у свакодневном животу. На часовима рада, девојчице су училе да шију, плету и везу, док су дечаци поправљали електричне уређаје, склапали радио-апарате и учили основе електронике.
Захваљујући томе, до краја школовања свако је знао да се снађе и сам себи помогне. Хобији су били важан део одрастања, а деца су развијала креативност и осећај за практичност — нешто што данас, у дигиталном добу, све ређе виђамо.
2. Деца су више комуницирала и проводила време заједно
Без друштвених мрежа и мобилних телефона, деца су се свакодневно дружила уживо. Чак су и интровертна деца налазила начин да учествују у игри, стога су деца у Југославији имала много развијеније комуникационе вештине и касније су лакше ступала у контакт с људима.
3. Знали су да поправе покварено
Док данашње генерације често посежу за новим стварима чим се нешто поквари, деца у Југославији су учила да поправљају и чувају. Пегла, хаљина, ципеле или омиљена играчка – све се могло поправити.
Деца су знала да закрпе одећу, залепе или поправе играчке, поправе обућу, па чак и намештај или кућне апарате
pexels photo
