У сврху дискредитације преко наручених истраживања Шолаков механизам је надограђен, па су главне ударне игле постале BFMI и лобисти из моћне компаније Highgate
Јунајтед група се под вођством Драгана Шолака обрачунавала с конкуренцијом и преко мреже својих и јавних и тајних сарадника, а Курир се и сам налазио у вртлогу лажи фабрикованих у уиграном механизму за уклањање конкурената.
На мети смо се нашли због откривања тајних веза лобистичких агенција попут компаније Хигхгате, невладиних организација Балкан фрее медиа инитиативе (БФМИ), Међународног прес-института (ИПИ), Црте и многих других, те такозваних независних аналитичара, истраживача, коментатора, новинара, консултаната…, дакле многих који су били (или су и даље) у интересној спрези с Јунајтед групом док је Шолак водио главну реч и састављао платни списак.
До писања Курира то су биле невидљиве полуге помоћу којих је Шолак стварао привид објективности и независности својих медија и медија које је контролисао и на томе градио лажну кредибилност и прилику за још већу зараду.
Састанци у Европском парламенту
У својим бројним текстовима показали смо како се Шолак обилато служио стварањем терена за дискредитацију преко наручених истраживања. У ову сврху Шолаков механизам је био надограђен и главне ударне игле постали су БФМИ и лобисти из моћне компаније Хигхгате, која је заправо годинама била унајмљени Шолаков савезник.
Курир је открио да је од маја 2021. године Јунајтед група са својим лобистима одржала најмање три састанка с представницима Европског парламента, што је и званично евидентирано. Шолак је за ове послове ангажовао компанију Хигхгате, консултантску кућу из Лондона, а најистуренији играч била је потпредседница корпоративних послова у Јунајтед групи Драгица Пилиповић. Иначе жена која је доспела у топ менаџмент Шолакове групе директно с директорског места у Европској банци за обнову и развој. Ма ко да му је мета, Шолаков механизам за уништавање конкуренције делује по истом принципу и користи исте методе да нетранспарентним каналима продре у различите институције и претвори их у заштитнике властитог интереса и гаранте за даље богаћење.
Тада су Шолакови лобисти на све начине покушавали да утичу на садржај извештаја Европског парламента о Србији и помињање Телекома у њему. Касније је и наша компанија WМГ била на удару овог механизма.
Многе серијале о Шолаку посветили смо управо лобистичким агенцијама и шеми преко које је плаћао “кредибилне“ медије и појединце у њима за наручене извештаје, захваљујући којима су његови медији добијали муницију за напад на одређене мете.
Шолак је преко своје машинерије организовао више подвала помоћу својих медија и невладиних организација. У главној улози редовно је био БФМИ, организација која истиче своју независност, а заправо је интересно уско повезана с Јунајтед групом. Прошле године смо као компанија били приморани да активно учествујемо у разоткривању једног штетног спина Јунајтед групе у згради Европског парламента. Тада је БФМИ у Стразбуру представио свој нови извештај о медијској ситуацији у Србији, БиХ, Црној Гори, Бугарској, Грчкој и Словенији, што је био само Шолаков покушај да се обрачуна с конкуренцијом у овим земљама.
Аргументовано смо инсистирали на томе да извештај БФМИ нема никакве везе са објективним погледом на медије и бригом за медијске слободе, већ служи искључиво за заштиту пословних интереса Јунајтед групе и бескрупулозног уклањања њених конкурената.
Тада су медији Јунајтед групе пренели текст о WМГ као истраживачки чланак Међународног прес-института (ИПИ). Десило се да је текст на интернет страници ИПИ најпре потписан као дело Британца Јана Петера Wестада, али је убрзо „аутор“ промењен и уместо његовог имена наведена је организација БФМИ. Оно што је најинтригантније у овој заврзлами јесте чињеница да је првобитно потписани Британац радио за компанију Хигхгате, дакле лобистичку кућу коју и Шолак користи за своје послове, а тада је био упосленик британске владе. Занимљиво је и да је Wестад, док је био запослен у компанији Хигхгате, интервјуисао директорку БФМИ Антоанет Николову, која је истовремено радила за Нову, Шолаков медиј у Бугарској.
Систем спојених судова
То је тек почетак разоткривања интересних веза са Шолаком. У управи БФМИ седе људи које плаћа Шолак. Један од таквих је Питер Хорокс, медијски ветеран који истовремено седи на месту члана Комитета менаджера организације БФМИ и на месту саветника Уредничког колегијума телевизије Н1, која је у власништву Јунајтед групе. Андреј Ковачев је био европосланик преко ког су се завршавале различите Шолакове иницијативе да се продре до ове институције, попут гурања извештаја БФМИ, којим је прошле године покушана дискредитација WМГ.
Демаскирали смо Шолаков покушај да се представљање без сумње нарученог извештаја повеже са Европским парламентом и тако му обезбеди политичку тежину. Објавили смо његову читаву шему интересно и финансијски повезаних људи и организација који су у овој манипулацији учествовали.
У овом случају термин и простор за презентацију извештаја БФМИ заказао је Ковачев, који је одраније повезан с Јунајтед групом. Учесник панела био је, између осталих, Њуз директор телевизије Н1 Игор Божић, а модератор Питер Хорокс, који је представљен као бивши директор ББЦ и актуелни члан Content Boarda britanskog Ofcom (Office of Communications ). Међутим, сакривена је круцијална чињеница да је Хорокс у том моменту истовремено седео на месту члана Комитета менаджера организације БФМИ и на месту саветника Уредничког колегијума телевизије Н1, која је у власништву Јунајтед групе.
Шолак је организовао и акције у којима је, уз ангажовање лобиста из консултантске куће Хигхгате, покушавао да утиче на садржај извештаја о Србији и тако очисти терен од главне конкуренције и спасе сопствени бизнис у земљи. Имиџ европејца је Шолаку био и те како потребан за ширење послова, па ништа није препуштао случају.
Сваки од поменутих случаја, а било их је много више и о њима је Курир детаљно писао, довољно је илустративан пример како је Шолакова Јунајтед група успоставила својеврсни систем спојених судова преко којег сваку погодну и за њих профитабилну вест обликује по свом интересу и пласира је као неупитну и објективну информацију. Иза таквих акција увек се крила Шолакова глад за још већим профитом.
Фото: Танјуг
