Свети Лука, један од најпоштованијих светитеља у српском народу, слави се данас, 31. октобра.
Многе српске породице славе Лучиндан као своју крсну славу, тиме славећи заштитника лекара, сточара, сликара и путника.
Свети Лука је био један од четворице јеванђелиста и блиски сарадник апостола Павла.
Рођен је у Антиохији, био је по занимању лекар и, према предању, врло образован човек.
Обратио се у хришћанство и крстио га је сам апостол Павле. Лука је написао Јеванђеље по Луки и Дела апостолска, која чине готово четвртину Новог Завета.
Према предању, био је и први иконописац — насликао је иконе Пресвете Богородице, Христа и апостола Петра и Павла. Због тога га црква сматра заштитником сликара и уметника.
Живот је окончао мученички, у дубокој старости, у Беотији (данашња Грчка). Његове мошти су касније пренете у Цариград, а затим у Падову.
Обичаји на данашњи дан
Свети Лука спада у јесење славе, и у народу се сматра важним даном за прелаз из јесени у зиму. У многим крајевима Србије говори се:
„Свети Лука — зима на врата куца.“
Тог дана, према народном веровању, почиње „права“ јесен и хладнији дани.
Ако се Свети Лука слави као крсна слава, домаћин ујутру ложи свећу и пали кандило пред иконом светитеља.
Не ради се тежак физички посао, посебно не у пољу, јер се верује да „ко на Луку ради, неће му ништа у род дати“.
У многим селима се каже: „Лука чува стоку од вука“ — што значи да од овог дана почиње период када се вуци приближавају селима, па се Светом Луки приноси молитва за заштиту.
Народна веровања
Ако на Луку буде сунчано и топло, очекује се блага зима.
Ако падне киша или снег, верује се да ће зима бити дуга и оштра.
Сматра се неповољним да се тог дана путује или започиње нов посао.
Легенде о Светом Луки
У народу постоји прича да је Свети Лука „вукодржитељ“ — светитељ који држи све вукове „у тору“.
Од његовог дана па до Мратиндана (24. новембра) верује се да „вук добија власт“, па људи не смеју спомињати његово име наглас, већ кажу „онај сиви“. У појединим крајевима жене тог дана нису плеле, шиле и прале, да вуци не би „грицкали“ стоку.
На Луку се у неким селима пали ватра испред куће, „да греје путнике и душе предака“. Та ватра се није гасила док не изађе сунце.
Стари Срби су сматрали да од Светог Луке почиње „зимски део године“, па су се тада чувала зрна пшенице, гледало време и предвиђала година која долази.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
