Председник Србије Александар Вучић учествовао је данас на свечаном отварању 43. заседања Генералне конференције Унеско у Самарканду а, како је истакао, Србија је поносна што је од самог почетка активна чланица престижне Унеско породице.
„Поносни смо на богатство наше земље културним, историјским и природним наслеђем, а које је у великој мери препознато и уврштено на УНЕСЦО листу светске баштине“, навео је Вучић на Инстаграм налогу „buducnostsrbijeav „.
Како је додао, на то Србија не гледа само као на признање своје богате историје и традиције, већ и као на велику одговорност и обавезу да своје културно наслеђе чува, штити и негује за будуће генерације.
„Србија ће, као и до сада, наставити да пружа конструктиван допринос и учиниће све да УНЕСЦО очува свој основни мандат изградње и очувања мира кроз образовање, науку, културу и комуникације“, навео је Вучић.
View this post on Instagram
Почела 43. Генерална конференција Унеска, очекује се избор новог генералног секретара
У Самарканду је данас почела 43. генерална конференција Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), на којој би током двонедељног заседања требало да буде изабран нови генерални секретар организације, а очекује се и усвајање прве глобалне препоруке о етици неуротехнологија.
Председник Генералне конференције Кондер М. Тала из Бангладеша поздравио је учеснике конференције и председнике Узбекистана, која је домаћин, председника Србије Александра Вучића и председника Словачке Петера Пелагринија и том приликом истакао значај Самарканда, за који је рекао да се налази на раскршћу цивилизација.
„Вековима је привлачио путнике, научнике и уметнике који су са собом носили идеје, језике и традиције. Научници попут Ал-Бирунија, мајстора, чији су доприноси математици, географији и астрономији и даље релевантни у данашњем свету. Такођер, Ибн Сина, чије је име синоним за медицину. Подстицањем дијалога и разумијевања, овај град је утеловио дух Унеско-а много пре него што је наша организација постојала“, рекао је он.
Генерална директорка организације Одри Азулеј, која је на почетку говора посебно поздравила председнике Србије и Словачке Алексндра Вучића и Петера Пелегринија истакла је да ће Генерална конференција ускоро изабрати новог генералног директора који ће преузети дужност за неколико дана.
Она је истакла да је борба за културу, чију је централна улогу поново потврђена чак и у срцу сукоба, од Украјине до Јемена поново потврђена и да је намера да се постави у срце јавне политике као глобално јавно добро.
„Ово поверење у културу се све више дели, што доказује повец́ање броја приступања нашим културним конвенцијама, које је ратификовало још 80 држава у последњих осам година. Такође смо подржали више од 50 реституција културних добара, а много тога још треба да се учини како бисмо помогли у зарастању сец́ања, подржали истраживања и осигурали да људи, врац́ајуц́и ове предмете, поврате осец́ај својих украдених душа. Заједно смо такође дали конкретан облик нашем приоритету у Африци. Стратешки смо се и финансијски обавезали да уравнотежимо сталну историјску неравнотежу“, рекла је она.
Према њеним речима захваљујуц́и осмоструком повец́ању финансирања, посебно од стране Глобалног партнерства за образовање од 2018. године, ови ресурси, повец́ани за 80 одсто, омогуц́или су нам да спроведемо велике пројекте у Камбоџи, на Обали Слоноваче, за образовање од 2018. године, а такође и у Чаду, за програм који ће организација покренути ове године.
„Универзално образовање остаје наш циљ, а понекад чак и наша борба, као у Авганистану, где талибани неуморно покушавају да лише милионе жена и девојчица права на образовање и приступ свему што им је потребно. И наставиц́емо да се боримо за родну равноправност, стратешки приоритет наше организације, којој сада посвец́ујемо скоро 20 одсто нашег буџета“, рекла је она.
Навела је и да је Унеско био у стању да се прилагоди најхитнијим и најважнијим потребама својих држава чланица, што је укључивало интервенцију у кризним окружењима, којих је све више.
„Такође интервенишемо у срцу сукоба у Украјини, користец́и све области нашег мандата, од заштите културе до обуке наставника и подршке волонтерима. У Сирији, са задовољством најављујем нову иницијативу за рехабилитацију Музеја у Алепу, захваљујуц́и подршци Италије, којој се захваљујем, након иницијативе спроведене за Национални музеј у Демама“, рекла је Азулеј.
Додала је да је прошло 40 година откако је Генерална конференција УНЕСКО-а последњи пут одржана ван седишта у Паризу и истакла да је то што више од 4.500 акредитованих представника представљају 181 земљу више него на нашој последњој Генералној конференцији.
„То значи да је овде окупљен цели свет. Овај град је митско место чија географија и историја заговарају дијалог и размену против пречестог искушења поделе. Самарканд је место трговине где се дата реч никада не повлачи“, рекла је она.
Председник Узбекистана Шавкат Мираманович Мирзијојев посебно се на присуству захвалио председнику Србије Александру Вучићу и Словачке Пелегринију и истакао да је Унеско водећа глобална институција у промоцији образовања, науке, културе, уметности и информисања, као и у подстицању међународне сарадње, међусобног поверења и солидарности.
„Улога организације у очувању националног идентитета народа, заштити баштине и промовисању међурелигијског дијалога наставља да расте. У данашњем свету који се брзо мења, слабљење глобалног консензуса и мултилатералне сарадње у хуманитарној сфери природно изазива дубоку забринутост“, рекао је председник Узбекистана.
Према његовим речима због геополитичких тензија и оружаних сукоба, многи јединствени споменици, света места и непроцењива културна баштина широм света трпе велику штету, а истовремено, јаз међу државама се повећава у приступу знању, технологијама и дигиталним ресурсима, док се неједнакост и сиромаштво продубљују.
„Такве сложене околности налажу да ујединимо наше напоре више него икад како бисмо у потпуности имплементирали главне циљеве Унеско-а. Потврђујемо нашу чврсту посвећеност племенитим и хуманитарним циљевима организације. Спремни смо да служимо као мост хармоније између Истока и Запада, Севера и Југа, отворена и конструктивна платформа за дијалог и сарадњу међу свима“, рекао је Мирзијојев.
Он је најавио и да ће се у оквиру генералне конференције у Самарканду, одржати неколико пратећих догађаја, укључујући Први Бијенале савремене уметности у древној Бухари, отварање регионалног центра за предшколско образовање у Ташкенту, церемонија доделе међународне награде Унеско-а Узбекистан Абу Раихан Бируни, као и Међународни форум о улози вештачке интелигенције у музејима.
„Остваривање глобалних циљева Унеско-а подиже нашу вишестрану сарадњу на нову фазу. Ово је позив нашег времена“, рекао је он.
Мирзијојев је представио и неколико предлога о кључним тачкама дневног реда, међу којима је издвојио развој инклузивног образовања и широку интеграцију технологија вештачке интелигенције у образовни процес који су постали хитан задатак нашег времена.
Такође, рекао је, кључно је осигурати једнак приступ квалитетном образовању за свако дете, без обзира на физичке или социјалне услове и у том смислу, предлажио успостављање Унеско-ве платформе за развој инклузивног образовања за децу са посебним потребама.
„Верујемо да ћете подржати наш план сазивања светског самита о стручном образовању с циљем стварања међународног формата за дијалог и размену знања и искустава у сфери образовања. Обука нове генерације која влада информационим технологијама и креативно размишља наш је главни приоритет. Како бисмо интегрисали вештачку интелигенцију у образовање, спремни смо да имплементирамо модел пројекта школе АИ у Узбекистану у сарадњи са Унеском.
Предложио је и одржавање међународног стручног форума о етици АИ, који би окупио представнике водећих универзитета, педагошких институција и истраживачких института са свих континената, јачање заједничких напора у очувању светске нематеријалне културне баштине и даљи развој Унесковог програма „Памћење света“, који осигурава очување и доступност усменог фолклора, рукописа, архива, хисторијских докумената и културних података.
„Такође, предлажемо оснивање међународног института за дигитално наслеђе у оквиру структуре УНЕСЦО-а. Посебно је важно активно покренути глобалне програме усмерене на развој женског лидерства и компетенција. Ефикасна заједничка акција у борби против климатске кризе је још једно хитно питање, јер значајан пораст просечне температуре, топљење глечера, дезертификација, ерозија слојева тла и процеси урбанизације имају озбиљан утјицај на стање културне баштине“, рекао је он.
Додао је и да је важно унапредити медијску писменост, аналитичко размишљање и заштитили се од манипулације, због чега је неопхопдан развој свеобухватне стратегије организације о медијској и информацијској писмености.
„Још једно важно питање је потреба за промоцијом универзалних људских вредности попут толеранције, међусобног разумевања и хармоније у време када се међуверски сукоби интензивирају широм света. Промоцијом културе и просветитељства ислама можемо се ефикасно борити против радикализма и исламофобије“, рекао је он.
У фокусу овогодишњег заседања су теме дигиталне трансформације и примене вештачке интелигенције у заштити културне баштине, образовање за одрживи развој, улога младих у климатским акцијама, као и промоција родне равноправности.
Заседању ће присуствовати делегације из више од 200 земаља и међународних организација.
Генерална конференција УНЕСКО, 43. по реду, одржава се од 30. октобра до 13. новембра, а током двонедељног заседања биће усвојени кључни документи који одређују буџет и програм рада УНЕСКО за наредни период, а државе чланице бираће и чланове извршног одбора и новог генералног секретара организације .
Догађај се одржава у конгресном центру „Пут свиле“ у Самарканду, а први пут после више од 40 година, заседање Генералне конференције УНЕСКО-а одржава се ван Париза, што за Узбекистан представља велики међународни догађај и признање за њихову културну улогу.
Избор Самарканда, једног од најстаријих и највеличанственијих градова на свету, даје посебан симболички значај и одражава висок ниво међународног поверења у Узбекистан и његов растући глобални углед.
УНЕСКО је специјализована агенција УН, основана 1945. године, а циљ јој је промоција мира и безбедности кроз међународну сарадњу у образовању, науци, култури и комуникацијама.
Фото: Инстаграм buducnostsrbijeav
