Само три чашице жестоког пића могу да доведу до 1,17 промила алкохола у крви. Управо толика доза била је кобна у саобраћајној несрећи на Новом Београду, у којој је страдала трочлана породица.
Да би неко имао 1, 17 промила алкохола у крви довољно је да попије три чашице жестоког пића од 0,05, волумног процента алкохола од 45 до 55, објашњава за „Блиц здравље“ професор токсикологије примаријус Радомир Ковачевић.
Управо ова доза довела је ноћас, сат времена иза поноћи, до саобраћајне несреће у Београду, када је страдала трочлана породица – саобраћајни полицајац Б.Ж. (43), његова супруга Д.К. (38) и син М.Ж. (9).
Несрећа се догодила на Новом Београду код насеља Wест 65 када је на њихов аутомобил налетео „ауди“ босанских регистарских ознака којим је управљао Н.Ђ. (24), који је, како је министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио, имао 1,17 промила алкохола у крви.
Три чашице жестоког пића за 1,17 промила алкохола у крви
Професор Радомир Ковачевић каже да су за ову количину промила алкохола у крви довољне три чашице од 0,05, али да је поред запремине, битан и волумни проценат алкохола, као и од телесне масе оног који пије.
„Иде 1 мл на кило телесне масе. Кад су жестока пића у питању, обично је та кафанска доза 0,05, али поред тога битна је и снага пића. Сва жестока пића – виски, ракија – имају у просеку 45, а нека и до 55 волумног процента алкохола, мада има и испод 40. Код вина је то око 12 малигана, што је други назив, али је појмовни смисао термина исти. Када је реч о пиву, оно има 4 до 6 волумног процента алкохола, и потребно је попити више од једне гајбе пива, да би имали 1,17 промила“, наводи професор Радомир Ковачевић и још једном напомиње да све зависи од врсте алкохола, његове хемијске структуре и снаге алкохола, односно волумног процента.
Када је концентрација алкохола у крви највећа?
Професор објашњава да апсорпција алкохола почиње, малтене, одмах, а да је концентрација алкохола у крви највећа у року од пола сата.
„Време је битан фактор. Алкохол почиње ресорпцију, малтене, одмах, у року од неколико секунди. Почиње још док се гута, јер слузокожа уста има ресорпциони капацитет. Низ једњак алкохол одлази у желудац, у желуцу већ наступа огромна ресорпција а кључна ресорпција у танком цреву, после дванаестопалачног, тако да је концентрација највећа за пола сата.
После тога настаје излучивање, да ли ваздухом или метаболичком разградњом у јетри. Све то траје неко време, тако да тек после два сата човек може да рачуна да може да издржи алкотестирање, мада је то непоуздана метода, морам да напоменем“, објашњава професор.
Шта 1,17 промила алкохола у крви ради човеку?
На питање шта алкохол у крви од 1,17 промила ради човеку и колико му је скраћена пажња у саобраћају, професор истиче да свака количина алкохола одмах мења понашање.
„Не може да промени примарну структуру личности, али мења понашање. Неко је еуфоричан, почиње да пева. Неко је депресиван, па почиње да плаче. Неко је агресиван и почиње да се бије. Неко је чак и суицидалан. У саобраћају је промењена перцепција свих опасности и ризика. Човек није свестан ни брзине, а чак се мења и визуална перцепција када црвена боја на семафору може да се учини зеленом, па човек вози као да је најисправнији на свету. Није свестан“, каже професор Радомир Ковачевић.
Како је раније за „Блиц здравље“ објаснила проф. др Славица Вучинић, начелница Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије (ВМА), целокупна количина унетог алкохола (етанола) ресорбује се за 1 сат, а максимум у крви достиже за око 40 минута.
На ресорпцију алкохола утичу разни фактори:
концентрација етанола у алкохолном пићу
брзина и начин конзумирања алкохолног пића
врста и количине алкохолног пића
присуство хране
интериндивидуалне разлике у ресорпцији
предиспонирајући фактори особе која узима алкохол – опште здравствено стање конституција, животна доб, привикнутости на алкохол итд.
Због веома брзог доспевања конзумираног жестоког пића узетог на празан желудац у крв, па у мождано ткиво, може доћи до изненадног јаког надражаја на мождане ћелије и различитог реаговања алкохолисаних особа.
„Тај први надражај можданих ћелија са следственим интензивним реаговањима, смањује се са даљим продором алкохола у крв и мождано ткиво, са даљим наставком ресорпције због ‘привикавања’ можданих ћелија на алкохол, па самим тим и до смиривања и умеренијег реаговања организма. Конзумирање алкохола са храном или непосредно после њеног уношења, ресорпција се успорава и продужава и дуже од два сата, па је тиме и надражај на мождане ћелије у почетној фази ресорпције постепен. Обилна количина калоричне хране, нарочито сирева, ровитих јаја, сардина у уљу и друго, представља неку врсту препреке ресорпцији алкохола из дигестивног тракта. Топла пића се брже ресорбују од хладних“, објаснила је проф. др Славица Вучинић.
Утицај алкохола на вожњу
Алкохол доводи до опадања способност опажања у вожњи, продуженог времена реаговања на светлост и звук. Човек постаје храбрији, мање пажљив, површнији у процени способности за вожњу и услова на путу, а истовремено се успоравају рефлекси, навела је проф. др Славица Вучинић:
„При припитости видно поље се сужава у толикој мери да возач не разликује знакове са натписом или пешаке који желе да пређу улицу, као ни возила која наилазе из смерова под правим углом. Понекад види двоструко, покрети су му неусклађени, теже процењује удаљености, слабије подноси светла возила која му долазе у сусрет, рефлекси су му спорији. Теже се подносе и ноћна заслепљења светлима возила која долазе из супротног смера“.
Клинички симптоми у појединим фазама алкохолисаности
Почетна припитост до 0.5 промила у крви
Постоји мишљење да при овој концентрацији нема клиничких знакова, али ипак у мањем броју случајева специјалним психомоторним тестовима може се приметити дискретна нарушеност координације финих покрета, почетак промена структуре личности и опадање пажње, одређени поремећај вида и слуха, каже проф. Вучинић.
Припитост 0.5 до 1.5 промила алкохола у крви
јавља се емоционална лабилност
промена говора
прецењивање властите способности памћења и запажања
поремећај хода
нарушена координација покрета
могућност погрешних процена и реаговања повећава се за око 13 пута
моћ адаптације на таму и светлост смањена је за око 30 одсто
реакција чула вида слабија је за око 30 одсто, а слуха за око 40 одсто
Пијанство – од 1.5 до 2.5 промила алкохола у крви
интелектуалне функције су знатно нарушене
нестају самокритичност и контрола
честа је вртоглавица и повраћање
постоје знаци временске и просторне дезоријентације
при ходу се јављају нестабилност и тетурање
замагљеност вида
могућ је и губитак свести
Тешко пијанство – 2.5 до 3.5 промила алкохола у крви
потпуно одсуство објективне процене ситуације
чешћи је губитак свести
запажања су јако површна и често се потпуно губе
скоро се редовно виде дупле слике предмета
постоји поспаност
сасвим нестабилан ход
мука и повраћање
Тешко тровање 3.5 до 4 промила алкохола у крви
настаје општа слика тровања
тешка психомоторна одузетост
чешћи је губитак свести, а некада долази и до коме
Смртно тровање
Концентрација веће од 4 одсто алкохола у крви се сматра смртним тровањем, због парализе дисајног и кардиоваскуларног центра у мозгу.
„Само две чаше пића довољне су да се достигне >0,50‰ алкохола у литри крви. Многи и немају осећај припитости, али пиће упркос томе утиче на њихов организам“, подсећа проф. др Вучинић.
pexels photo
