Православни верници сутра, 27. октобра, славе Свету Петку, у народу познату и као Параскеву или само Петку.
Празник је у част у велике женске светитељке и заштитнице жена, болесних и сиромашних.
Света Петка Параскева Епиватска живела је у 10. веку на подручју данашње Турске (Епиват, близу Цариграда) и рођена је у богатој хришћанској породици.
Од ране младости је показивала велику побожност – делила је одећу и храну сиромашнима.
Након смрти родитеља, напустила је дом и отишла у пустињу, где је живела у строгој испосници и молитви. После много година вратила се у родни крај, где је и умрла.
Њено тело је, према предању, пронађено нераспаднуто и миомирисно, па су је хришћани прогласили светицом.
Мошти ове велике светиљке чуване су у Београду од 14. века, па све до 1521. године, када су Турци освојили град и однели их у Цариград, а касније су пренете у Јаши (Румунија), где се и данас налазе у манастиру Треи Иерархи.
Крсна слава многих породица
Уочи празника се пости, не ради се тежи физички посао, нарочито жене не предузимају послове с вуном, концем, иглом и водом.
Пали се свећа Светој Петки и носи у цркву, често уз молитву за здравље.
Верници одлазе на изворе и капеле посвећене светитељки да се умију, наточе воду и помоле за здравље.
У многим местима постоје “Петкине водице” где народ верује да вода има исцелитељске моћи.
Обичаји и веровања у Војводини на Свету Петку
У Банату, Срему и Бачкој, Петковдан се посебно поштује:
- Људи доносе јабуке, грожђе, свеће, вино и праве молитве за здравље породице.
- У многим селима жене не кувају јела с месом тог дана.
- Неки обичаји налажу да се жене не чешљају ни не перу косу на Петковдан – “да им Петка не узме лепоту”.
- Света Петка “чува кућу” — ако се тог дана све уради у миру и чистоћи, верује се да ће дом бити заштићен целе године.
- Ако је лепо време на Петковдан, јесен ће бити дуга и блага.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
