Једна од многобројних дилема домаћина пред славу јесте где је правилно исећи славски колач, код куће или у цркви.
У нашем народу се каже како се обичаји разликују „од села до села“, па тако неке породице славски колач секу уочи празника, неки на дан славе, а понекад и након датума светитеља. Ипак, већа полемика се води око места сечења колача.
Наравно да није погрешно пресећи славски колач код куће, али у најбољем случају домаћин треба отићи на дан славе у парохијску цркву на литургију са славским колачем како би га свештеник освештао. Уколико домаћин није у стању да оде у цркву, то може урадити и други члан породице.
Неке породице на дан славе позивају свештеника у дом како би освештао колач.
Уколико породица одлучи да обичај сечења славског колача испоштује код куће, дочекују свештеника у договорено време.
Потребно је да на славској трпези, код иконе, буде постављени свећа, жито, црвено вине и славски колач, уз нож, кадионицу, тамјан и хартију са исписаним именима чланова породице које ће свештеник поменути у молитви. Кандило се пред иконом пали ујутру.
Свештеник парохијане у њиховом дому поздравља са „Мир дому овом и онима који живе у њему!“, а они му одговарају са „Амин. Божедај!“, пише на сајту Српска слава.
Домаћин запали славску свећу и свештенику даје жеравицу у кадионицу, он затим ставља тамјан и прво кади дом. Након тога свештеник чита молитву за освећење жита, славског колача и вина. Пред иконом подиже славски колач, као нашу жртву у славу Божију и част светитељке коју славимо. Сече се колач, унакрст се прелије вином, свештеник са домаћином окреће славски колач певајући ове три песме: И „Свјати мученици…“, ИИ „Слава тебје, Христе Боже…“, ИИИ „Исаије ликуј…“. Све је много свечаније када породица па свештеником пева ове песме, па их треба научити.
Након отпеваних песама свештеник ломи колач са домаћином, а сви чланови породице целивају колач. Свештеник им се обраћа речима: „Христос посредје нас“, што значи: „Христос међу нама!“ На то се одговара: „И јест и будет!“, што значи: „И јесте и биће!“.
Уколико свештеник не присуствује сечењу славског колача, тај обичај обавља домаћин са чланом породице, уз изговарање молитиве.
Сечење колача у цркви обавља се ујутру након литургије у парохијској цркви, на дан славе. Домаћин у цркву доноси славски колач, жито, мало црвеног вина и мању свећу, коју ставља у жито и запали је да гори док се обавља сечење. У цркву такође треба понети хартију са именима свих чланова породице.
Свештеник започиње сечење колача уз речи: „Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова, амин“, потом следи Трисвето, молитва Пресветој Тројици и молитва Оче наш. Кади се жито, колач и вино, отпева тропар светитељу и чита молитва над житом, пише на сајту Српска слава. Свештеник затим благосиља вино и славски колач, молећи Бога да прими принету жртву у спомен светитеља који се слави.
Колач се сече са доње стране унакест, прелива се вином на исти начин, па га са свечаром окреће певајући тропаре: „у првој песми говори се о мученицима и светитељу кога славимо, који су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и моралне чистоте“, „у другој песми се прославља Христос, који је похвала апостолима и радост мученицима““, а „у трећој песми се исказује јављање Сина Божијег у људском телу, рођењем“.
informer.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Dr. Oetker Srbija
