У периоду између јануара и августа 2025. године рођено је мање беба, него у истом периоду прошле године, када је наталитет у Србији био рекордно низак.
Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику објашњава да су показатељи да не постоје основе за побољшање наталитета. Психотерапеуткиња Мартина Шмитран каже да вредносни системи старијих и млађих генерација нису исти, да су новије гнерације више индивидуалистичке.
Ако се настави негативан тренд природног прираштаја из протеклих осам месеци, 2025. година ће демографски бити најгора година у новијој историји Србије. То би значило да би се у 2025. години просечно могло родити мање беба него током година трајања Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, НАТО бомбардовања и пандемије вируса корона.
Ми никада нисмо имали старије становништво, објашњава Бјелобрк другу страну чињенице да у Србији никада мање новорођених.
– Никада већи удео становништва Србије оних са 65 и више него данас. Ми имамо становника као почетком 60-их, али тада смо били просечне старости 32 године, а данас смо 44 године – представља податке Бјелобрк.
Додаје да је било 2.000.000 жена у фертилном периоду, док је данас у том раздобљу 1.400.000 жена.
– Све је то утицало да је данас буде мање деце што је будућа основа за наредни период – појашњава Бјелобрк.
То значи, каже, да је средином 60-их година створена основа да 70-ак хиљада жена уђе у фертилни период у једном тернутку, а да је данас према данашњим подацима, створена основа за 30-ак хиљада жена да касније буду потенцијалне мајке.
Психотерапеут Мартина Кварантан Шмитран објашњава да је колективна солидарност показана и између 2001. и 2004. године после ратова и санкција током 90-их година у жељи да се друштво регенерише.
– Данас живимо у сигурнијим временима него што смо некада живели, међутим изнутра не постоји сигурност – каже Шмитран прецизирајући да говори о миленијалцима и генерецији Зед.
Објашњава да је култура данас сасвим другачија јер су те генерације рођене у дигитално време.
– Док су раније ослонци били породица, религија, традиција и јасно дефинисане улоге, данас они (миленијалци и генерација Зед) морају више да размишљају о индивидуализму – каже психотерапеуткиња.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
