Михољдан је православни хришћански празник који се обележава 12. октобра. Посвећен је Светом Кирјаку Отшелнику, хришћанском светитељу из 4. века. У народу је овај празник познат као Михољдан, а у неким крајевима се обележава и као слава.
Свети Кирјак је рођен у Коринту у Грчкој, у побожној хришћанској породици. Већ као младић одлази у Јерусалим где се замонашио и водио строг аскетски живот. Проживео је 109 година, већи део живота као пустињак (отшелник), живећи у посту, молитви и одрицању од света. Због тога је у православљу узор подвижништва и духовне снаге.
Обичаји у Србији на празник
Михољдан има дубоке корене и у предхришћанским временима, када се славља у част јесени, жетве и завршетка летњег периода нису могла бити изостављена.
Поштовање према старима и умирујућа енергија празника
У народу се верује да је Михољдан дан мира и праштања, па се избегава свађа, оговарање и љутња. Сматра се да онај ко се тог дана посвађа – дуго неће наћи мир.
Не дају се паре на позајмицу
Према веровању, не треба тог дана никоме давати новац, јер ће онда током целе године „новци од куће одлазити“.
Време Михољског лета
Период око Михољдана често је обележен топлим и стабилним временом, и зове се Михољско лето. У народу се каже:
„Ако је Михољдан сунчан, биће дуга и хладна зима.“
Ништа се не започиње велико
У традицији неких крајева верује се да се на Михољдан не започињу велики послови – посебно нова градња, селидбе или дуга путовања.
Празник сточара и земљорадника
Михољдан је био један од важних оријентира у пољопривредном календару. После Михољдана се престајало са жетвом, а стока се уводила са планина у зимовнике.
novosadska.rs
Foto: Pexels
