Јесен је време када испод воћака леже опали плодови – јабуке, шљиве или крушке, који не само да кваре естетику врта, већ могу да представљају и опасност по здравље биљака.
Иако многи сматрају да су трули плодови отпаци, испоставља се да труло воће може успешно да се искористи. Важно је, међутим, знати које плодове можете поново да употребите, а које је боље да уклоните.
Труло или болесно – кључна разлика
Није сваки плод који падне са дрвета труо. Често је реч о природном процесу распадања – плодови омекшају, постају воденасти, тамне и ослобађају кисео мирис. Посебно они богати шећером, попут јабука и шљива, могу да се ферментишу, што је потпуно нормално. Микроорганизми који убрзавају овај процес нису опасни за биљке.
Ситуација се, међутим, компликује када плодове нападну гљивичне болести. Карактеристичне су смеђе мрље, бели или браон слој на површини, као и видљива мицелија. То је знак упозорења. Најопаснија болест, смеђа трулеж, може да има катастрофалне последице по будуће приносе. Почиње на цветовима, а затим се шири на плодове, који потамне, осуше се и претворе у суве, заразне остатке који могу да инфицирају друге биљке.
Шта да радите са болесним плодовима?
Плодови погођени гљивицом не би требало да заврше у компоту. Најбоље је да их баците. Ако плодови немају знаке гљивичних болести, већ само симптоме труљења, постоји неколико начина да их поново искористите:
Ђубриво
Закопавање трулог воћа испод дрвећа и жбуња обогаћује земљиште хранљивим материјама. Важно је, ипак, да не претерујете са количином. Вшак може да поремети биолошку равнотежу тла.
Компост
Труло воће је одличан материјал за компост. Због садржаја шећера и органских једињења, убрзава разградњу материје и обогаћује тло вредним нутријентима.
Прерађевине
Труло воће без трагова плесни може да се искористи у кухињи. Након темељне термичке обраде на 70-100°Ц, која елиминише већину бактерија, квасаца и вируса, од њега могу да се праве џемови, каше или компоти.
pexels photo
