Министарка грађевинарства, Александра Софронијевић изјавила је данас да је завршен нацрт закона којим би требало да се легализује бесправна градња и да је план да се он нађе на дневном реду Владе Србије у петак, након чега би предлог владе био упућен у скупштинску процедуру.
Она је за Танјуг истакла да се очекује да закон ступи на снагу у октобру и навела да су два циља и разлога за доношење закона „Свој на своме“.
“Апсолутно бих позвала све грађане да прате како тече усвајање закона, али и да први дан, а проћи ће 45 дана од када закон ступи на снагу, искористе могућност да се пријаве“, рекла је Софронијевићева.
Упозорила је да је пријављивање обавезно и да је, уколико неко не пријави нелегални објекат, закон предвидео могућност да се власник земљишта упише као власник на објекту или да тражи рушење тог објекта, а да у том случају трошкове рушења сноси бесправни градитељ.
„Први циљ је да сваки објекат који ће бити евидентиран и који је већ евидентиран на разним дигиталним платформама буде уписан на неког власника. Дакле, највећи број наших грађана који сада већ фактички користе те непокретности, постаће и стварни власници својих непокретности. Са друге стране, држава ће добити прецизну својинску евиденцију на својој територији, решиће имовинско-правне односе који се и по више деценија нису могли решити, али ће имати и могућност да боље планира простор и да боље заштити јавни интерес кроз заштиту подручја јавних намена, заштите природе и заштите културних добара. Дакле, и за државу и за грађане, као и за привреду овај закон би требало да донесе добро“, рекла је она.
Као други разлог доношења навела је превенцију, односно, спречавање нове бесправне градње.
„Овим законом се уводи нулта толеранција на нову бесправну градњу од дана ступања на снагу закона, што значи да се по сили закона такви објекти уписују у корист Републике Србије, а о даљој судбини таквих објеката да ли ће бити рушени или искоришћени за неко опште добро, за неки вртић, за неку школу, одлучиваће Влада Србије“, рекла је она.
Истакла је да овај закон није нов и да се о њему размишља већ годину и по до две дана, али није постојала завршена дигитализована база података, а Србија сада први пут формира дигиталну платформу, где су евидентирани сви изграђени објекти на територији Србије.
„То нам омогућава да имамо овако брз, једноставан поступак који је притом централизован. За разлику од досадашњег стања, када сте у 174 општине и града решавали своје проблеме, сада се све то дешава дигитализовано, централизовано у Агенцији за просторно планирање и урбанизам Републике Србије“, рекла је министарка.
Према њеним речима четири су актера по овом закону и то Републички геодетски завод, Агенција за просторно планирање, сами грађани и имаоци јавних овлашћења.
„Ми само чекамо да нам општине доставе и своје дигиталне планове како бисмо их посложили на ту дигиталну платформу“, навела је она и додала ће одмах по ступању на снагу закона све општине добити дигиталну платформу на којој морају у року 30 дана да уцртају све оно што је битно за одлучивање.
Говорећи о фазама у примени закона рекла је да прва фаза практично значи да се дигитална платформа учини јавно доступном свим нашим општинама што ће бити могуће одмах по ступању на снагу закона.
„Јединице локалне самоуправе имају рок од 30 дана да унесу свој дигитални зонинг план који садржи податке потребне за одлучивање у Агенцији за просторно планирање. Значи, када доставе и омогуће приступ свом дигиталном зонинг плану у року од 30 дана, Агенција у 15 дана проверава. Истеком рока од тих 45 дана, сви наши грађани, сва заинтересована и правна лица могу да подносе пријаве. Пријаве се подносе у року од 60 дана са могућношћу да по истеку тог рока од 60 дана оставља се још 30 дана за евентуалне примедбе, приговоре, сугестије“, рекла је министарка Танјугу.
Додала је да је реално очекивати да ће се са реализацијом почети до краја године.
Поновила је да је пријављивање објеката обавезно и да закон пружа прилику грађанима да после много година реше правни статус објеката и навела да се закон не наслања на претходне већ да се по први пут гледају и цене геодетска и правна питања.
“Држава не преузима улогу инвеститора у смислу да цени урбанистичке и техничке параметре који су били велика препрека и за легализацију и за озакоњење, већ по једноставној формули, на бази постојећих података из јавних база доноси потврду која има снагу јавне исправе и уписује. Дакле, евидентирај, пријави, провери, упиши – то је формула која ће бити коришћена за овај закон“, рекла је Софронијевићева.
На питање ко неће моћи да легализује објекат, Софронијевићева је објаснила да предмет новог закона неће бити објекти који нису грађени на земљишту које је у искључиво приватној својини, као и да се власницима тих објеката оставља рок од пет година да са власником земљишта уреде односе и да онда могу да буду предмет уписа по овом закону.
Навела је и да објекте по овом закону неће моћи да се легализују објекти који су грађени на планираним и постојећим површинама јавне намене или на таквим објектима у зонама заштите јавних добара, заштите природе, заштите културе, пружним појасима, у појасу експропријације аутопута и брзих саобраћајница, у појасу заштите вода и непосредне санитарне заштите водоизворишта.
“Они неће моћи бити предмет овог закона, али ни објекти који по својој природи нису објекти трајног карактера. Имамо страшан напад на наше заштићене планине, природне резервате, рецимо, Голија је преплављена тзв. мобилним кућама. То, као ни контејнери неће моћи да буду предмет овог закона“, појаснила је Софронијевићева.
Она је указала да ће се по закону накнада за трошкове евидентирања плаћати у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта и да ће то плаћати сви, осим оних који су купили станове и за породичне стамбене зграде.
Према њеним речима, закон предвиђа да у случају када је инвеститор стамбеног објекта познат неће плаћати власници станова, већ сам инвеститор у висини доприноса.
“Само уколико инвеститор није познат или није доступан, што је нажалост чест случај, нарочито у великим градовима, у том случају ће купци станова који имају закључене уговоре са тим инвеститором који више није доступан, на њих се примењују ове фиксне накнаде у распону од минимално 100, а максимално 1.000 евра“, рекла је Софронијевићева.
Навела је да ће накнаде за легализацију бити ослобођени и примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, самохрани родитељи и породице са троје и више деце истичући важност социјалног аспекта и како је и због чега нешто грађено.
“Сви знамо шта је све задесило Србију у последњих неколико деценија, било је ратова, санкција, инфлације и избегличких таласа. Има људи који су градили да би почели нови живот и да би себи обезбедили кров над главом, а има наравно и оних који су то користили да би се обогатили. Ту закон прави разлику. Прва категорија је заштићена, друга плаћа као да је градила са дозволом, али без попуста које дају општине и градови, а то значи да нема рата, већ једнократно и без попуста, а пуна цена је висина доприноса за ту зону“, рекла је Софронијевићева.
Позвала је грађане да прате како тече усвајање закона и да искористе право и пријаве објекте за легализацију нагласивши да се таква прилика више неће указивати.
Софронијевићева је навела да ће за грађане који нису технички опремљени и који немају дигитална знања, општине бити у обавези да попуњавају дигиталну пријаву.
“Да свима дамо могућност да дођу у општину, понесе оно што има од документације, а општина ће попунити све што треба. Агенција када добије такву пријаву укрстиће то са већ познатим подацима, са површином и местом где се објекат налази, тако да мислим да неће бити неких проблема у примени“, рекла је Софронијевићева Танјугу.
