„Мала Госпојина“ је један од важних празника у православном и народном календару.
Мала Госпојина, пуним именом Рођење Пресвете Богородице, празнује се 21. септембра.
То је црквени празник у част рођења мајке Исуса Христа и један од дванаест великих хришћанских празника. Назива се „мала“ у односу на Велику Госпојину (Успење Пресвете Богородице), која се празнује 28. августа.
Овај дан означава радост и нови почетак, јер се рођењем Богородице отвара пут за рођење Христа.
Обичаји на Малу Госпојину
Не ради се у пољу, кући или на њиви. Празник је посвећен Богородици, и као такав је „женски празник“ – жене посебно не би требало да раде ручне радове.
Иде се у цркву – присуствује се литургији, а у неким крајевима се доносе дарови у славу Богородице.
Пали се свећа Богородици за заштиту породице, деце и куће.
Мајке се моле за здравље деце, нарочито ако имају децу која су често болесна.
Девојке се моле за доброг мужа, јер се Пресвета Богородица сматра њиховом заштитницом.
Мала Госпојина у народу има и бројна веровања. Сматра се да од Мале Госпојине почиње јесен.
Постоји изрека: „Од Мале Госпојине- више није за појас пуштати“. То значи да је време да се заврше летњи послови и да почиње припрема за зиму.
У неким крајевима се верује да на Малу Госпојину змије почињу да се повлаче у зимовнике, па се више не крећу по пољима. Због тога се на овај дан не иде у шуму, „да не би срео последњу змију“.
novosadska.tv
Foto: Pexels
