Карцином бубрега сваке године однесе хиљаде живота широм света, а у Србији се дијагностикује између 850 и 900 нових случајева.
Највећи проблем је што болест готово увек пролази без симптома, па се код многих пацијената открије тек када је већ у одмаклој фази.
Карцином бубрега чини три до четири одсто свих малигнитета, са нешто већом учесталошћу код мушкараца него код жена. Најчешће се јавља у шестој и седмој деценији живота, али последњих година бележи се пораст оболевања и код млађих генерација.
Најпознатији симптоми рака бубрега укључују крв у мокраћи, бол у слабинској регији и тумор који се може напипати. Међутим, ови симптоми су присутни код мање од 10 одсто пацијената.
– Карцином бубрега спада у болести које се тешко могу препознати на основу симптома, и зато су превентивни прегледи од пресудне важности. За разлику од рака простате, код кога се користе туморски маркери, за карцином бубрега не постоје ни маркери ни биомаркери који би указивали на болест. Зато се кључна дијагностика заснива на ултразвучним прегледима, јер је то метода којом се овај карцином може лако открити у раној фази. Ако се редовно ради, број новодијагностикованих случајева значајно расте, а то значи и веће шансе за излечење. Хирургија је и даље основни начин лечења, потпуним уклањањем бубрега (радикална нефректомија) или, када је могуће, операцијом која чува орган (нефрон-спаринг). Код тумора до пет, шест центриметара, у одређеним околностима, могуће је одстранити само промену и сачувати бубрег. У тренутку постављања дијагнозе код 30 одсто пацијената већ постоје метастазе, а додатних 30 одсто развије метастатску болест у првој години од дијагнозе – истиче проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије.
