Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да почиње нови круг наградне игре „Узми рачун и победи“ и да ће прво извлачење бити 20. септембра на РТС, а последње 18. октобра.
Мали је на конференцији за новинаре најавио да ће у извлачењу учествовати сви рачуни издати од 1. маја ове године, као и они који стигну у међувремену, а да ће бити подељено пет станова у насељу Земунске капије и 10 аутомобила „панда“.
„Наставком ове игре показујемо посвећеност даљој борби против сиве економије. Свест грађана се много променила када је у питању узимање фискалних рачуна и желимо да са тим наставимо’’, рекао је Мали.
Навео је да скоро 400.000 људи већ користи апликацију за наградну игру и да је до сада пристигло 137 милиона рачуна.
Мали је позвао све грађане да учествују у наградној игри и да узимају фискалне рачуна и на тај начин дају допринос заједничким напорима у сузбијању сиве економије.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је да је у само три циклуса електронске наградне игре „Узми рачун и победи“ учествовало више од милион умрежених грађана који су скенирали више од пола милијарде фискалних рачуна, и истакла да је ова наградна игра једна од кључних мера за јачање свести пореске културе у оквиру националног програма за сузбијање сиве економије.
Јовановић је рекла да је у претходних десет година тај програм допринео смањењу обима сиве зоне са 29 одсто на 21 одсто у БДП-у, омогућавајући да се милијарде евра врате из нелегалних токова у државни буџет.
„Министарство финансија и Пореска управа су имали слуха за иницијативе привреде, исправили су системске реформе у области е-фискализације и е-фактура, али и у ништа мање важној области паушалног опорезивања, сезонског и фрееланце рада. И наша привреда је директно подржала спровођење програма и подржала мере као што је увођење субвенција за безготовинско плаћање, кроз иницијативу ‘Бољи начин’ у сарадњи са ГИЗ-ом“, рекла је Јовановић.
Указала је да тај програм истиче ове године и да је потребно да се кроз јавно-приватни дијалог изради нова стратегија за подршку легалном пословању и фер конкуренцији до 2030. године, и поздравила спремност Министарства финансија да ради на томе са НАЛЕД-ом.
Истакла је да дигитализација и електронска плаћања треба да остану основа свих реформи за боље и предвидиве услове пословања, те да се за то НАЛЕД директно залаже, а то се поклапа и са методологијом коју ће, како је рекла, користити Светска банка за рангирање земаља у новом годишњем извештају који се очекује у октобру.
Нагласила је да је кључно да се заврши реформа парафискалних намета кроз електронско плаћање свих такси и накнада, као и да међу приоритетима наше привреде остаје сузбијање рада на црно и заштита права радника кроз проширење портала за пријаву сезонских радника, кроз уређење флексибилних и савремених облика ангажовања, преско растерећења најнижих зарада и увођења електронских боловање на којима се опет активно ради.
„Потребна су нам и иновативна решења за инспекцијски надзор и проблем сиве економије на интернету и у туризму, и посебно указујемо на питање више од четири милиона непокретности које су ван адекватне евиденције. То доприноси сивој економији, смањује буџетске приходе и блокира инвестициони потенцијал вредан десетине милијарди евра.
Она је навела да треба унапредити апликацију „Узми рачун“, као што је министар поменуо, са циљем да изван наградне игре, за чување рачуна за потребе гаранције, могу кроз апликацију да прате трошкове и да управљају кућним буџетом.
Саветник у Немачкој организацији за међународну сарадњу (ГИЗ) Златко Миликић истакао је да Немачка више од деценије подржава напоре Министарства финансија и Владе Србије у сузбијању сиве економије и додао да је наградна игра „Узми рачун и победи“ једна од кључних активности у том смислу.
„Претходне године смо подржали унапређење апликације ‘Узми рачун и победи’ да укључи и безготовинска плаћања, јер верујемо да су кључна у изградњи фер и транспарентне економије, што потврђују економске анализе које смо у међувремену спровели. Ако би безготовинска плаћања у Србији достигла ниво европског просека, то би утицало на смањење обима сиве економије за 2,4 одсто БДП-а и донело додатних пола милијарде евра годишњих прихода у буџет“, рекао је Миликић.
