Порез на имовину у Србији многима делује као обавеза коју могу да одложе. Међутим, кашњење брзо покаже колико то може бити скупо: затезна камата тренутно прелази 16% годишње, а казне могу достићи и до 50% главног дуга.
Тако се порез од 100.000 динара лако претвара у обавезу од 160.000 динара или више.
Рокови плаћања су фиксни – 15. фебруар, 15. мај, 15. август и 15. новембар, уз могућност да се све плати одједном. Они који чекају последњи дан често одмах упадају у кашњење, чиме креће нагли раст камата.
Камата износи готово 0,2% дневно, што значи да на годишњем нивоу дуг може порасти и преко 70% ако се не плати ништа. Сваки пропуштен дан повећава обавезу и од малог дуга ствара озбиљан проблем.
Закон предвиђа и новчане казне – од најмање 5.000 до чак 50.000 динара, а локална самоуправа може блокирати рачун или спровести продају имовине ради наплате.
Иако је могуће умањити основицу пореза кроз амортизацију некретнине (до 40%), ове погодности брзо губе значај када почну да се сабирају камате и казне.
Порез на имовину је кључан приход за локалне самоуправе, али за грађане често представља трошак који се одлаже. Када стигне опомена или решење о принудној наплати, постаје јасно да је цена кашњења далеко већа од саме обавезе. Дуг од 100.000 динара у року од годину дана може нарасти на 160.000 динара, и то само због камата и казни.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Pixabay
