„Овај човек је најгора змија“, биле су речи америчког инспектора који је сатима испитивао нацисту Фридриха Кадгиена.
Сада, скоро 50 година након његове смрти, злодела ратног официра СС-а и главног сарадника монструозног Хермана Геринга коначно добијају пажњу коју заслужују. Фридрих је поново доспео у жижу јавности након што је прошле недеље оглас за продају некретнине у којој је умро у Буенос Ајресу, покренуо полицијску потрагу.
Полиција се ангажовала након што је на фотографији из огласа виђена уметничка слика за коју се верује да је украдена од јеврејског трговца уметнинама. Кућа је, након Фридрихове смрти, припала његовој ћерки.
Међутим, када је полиција у августу упала у кућу Патриције Кагиен, установили су да је „Портрет Даме“, који је у 18. веку насликао Фра Галгарио нестала и да на том зиду сада виси таписерија.
Сада, усред глобалног интересовања и конфузије око тога где је завршила слика, медији преносе запањујућу причу о томе како је Кадгиен побегао из савезничког обруча после нацистичког пораза у Другом светском рату.
Његов бег био је могућ делом због неспособности, али и због спремности швајцарских власти да му непосредно након рата издају визу и заштите га од америчког захтева за изручење. Успео је да изгради нови живот и каријеру као посредник у пословима и трговац оружјем у Бразилу и Аргентини, која је нарочито постала озлоглашена по пружању уточишта водећим нацистима.
Ратни злочинци Адолф Ајхман, главни архитекта Холокауста, и Јозеф Менгеле лекар логора смрти Аушвиц, били су међу онима који су пронашли сигурно уточиште под режимом Хуана Перона.
Говорећи о Кадгиеновом бегу на сигурно, аргентински историчар Хулио Мути рекао је да уопште није изненађен што је озлоглашени нациста успео да побегне.
„Постоје многе приче о горим нацистичким злочинцима, чак и уз упорне захтеве за изручење из Европе, који су успели да то изведу без икаквих проблема.
Ти нацисти су били заштићени и збринути од стране аргентинске владе. Како Кадгиен не би могао да уради исто, када је имао бројне финансијске ресурсе? Осим тога, суочио се само са слабим покушајем изручења од стране Американаца док је био у Швајцарској. Оно што ме изненађује јесте да његово дуго и успешно присуство у Аргентини није примећено током дубинских истрага које су спроведене 1990-их и 2000-их у Аргентини“, рекао је Мути.
Кадгиен, рођен у Елберфелду, западна Немачка, 1907. године, постао је члан нацистичке партије крајем 1932, само неколико недеља пре него што је Адолф Хитлер изабран за вођу Немачке.
Како су тридесете одмицале и нацисти учвршћивали власт, тако је напредовала и Кадгиенова каријера.
Стручњак за валуте придружио се злогласном СС-у 1935. године, а до 1938. постао је кључни сарадник Хитлерове десне руке, Хермана Геринга.
Иако је Геринг можда најпознатији као наркотицима зависни командант немачког ваздухопловства, он је такође – као „комесар за четворогодишњи план“ – био задужен за јачање нацистичке ратне економије.
Према извештају швајцарске Бергиерове комисије из 2002. године, насловљеном „Швајцарска, национал-социјализам и Други светски рат“, Кадгиен је био дубоко умешан у криминалне методе прибављања валута, хартија од вредности и дијаманата украдених од јеврејских жртава.
Другим речима, користио је своју сналажљивост да бесрамно пљачка имовину жртава Холокауста.
„Специјалност одељења у којем је Кадгиен радио била је претварање прихода од опљачкане јеврејске имовине у страну валуту. На пример, уметничка дела, злато и друге драгоцености. Геринг је, заузврат, био главни организатор пљачке свих врста уметничких дела на окупираним територијама“, рекао је Мути.
Тачно како и када је Кадгиен дошао у посед слике „Портрет даме“ остаје мистерија.
Али она је била међу најмање 800 дела у власништву Холанђанина Жака Гоудстикера, која су нацисти запленили или купили под принудом.
Гоудстикер је умро 1940. године у 42. години, након што је пао у складишни простор брода и поломио врат док је бежао од нациста ка Енглеској, где је и сахрањен.
У децембру 1944, када је пораз од стране савезника постајао известан, Кадгиен и још двојица нациста – Ернст Фишер и Лудвиг Хаупт – испланирали су бег.
Како су навели аутори поменутог извештаја и историчари Регула Бошлер и Мути, Кадгиен и његови саучесници ангажовали су помоћ швајцарског адвоката Ернста Имфелда. Имфелд, званичник швајцарске нафтне фирме Петрола, обезбедио им је места у возу за Швајцарску који је превозио гориво.
Такође им је набавио визе. Крајем априла 1945, Кадгиен, Фишер и Хаупт нашли су се у релативној сигурности хотела у Цириху. Трио је располагао новцем који су претходних месеци повлачили из Немачке.
Међутим, британски званичници већ су трагали за Кадгиеном. Када су сазнали да је у Швајцарској, покушали су да затраже његово изручење. Невероватно, грешка у словима његовог имена помогла му је да побегне.
Затим се нашао под присмотром америчких званичника, који су наредили да се јави у америчку амбасаду у Берну. Тамо је Кадгиен био подвргнут четворочасовном испитивању. Али нациста, пошто није ништа признао, био је пуштен.
Затим је пажња преусмерена на планирање бекства у Јужну Америку.
Имфелд је добио задатак да им набави пасоше. Најпре се обратио Парагвају, затим Италији, али није успео да добије документа из тих извора.
Кадгиена су затим испитивали холандски истражитељи који су трагали за дијамантима које је пренео из Холандије у Немачку. Ипак, Кадгиенова порицања поново су му обезбедила слободу.
До краја 1946, Кадгиен је сазнао да му прислушкују телефон.
Сада су Французи истраживали његово кретање, а Американци су од швајцарских власти захтевали његово изручење.
Швајцарска полиција у Берну добијала је и анонимна писма у којима су Кадгиен и његови саучесници означени као нацистички бегунци. Али, наводно је Кадгиен подмитио власти како би остао на слободи и како би амерички захтев за изручење био одбијен.
Штавише, визе нациста продужене су до 1948.
Исте године, Кадгиен, Имфелд и Хаупт основали су фирму Имхаука АГ, названу по скраћеницама њихових иницијала.
Невероватно, први пословни подухват овог тројца био је посредовање у продаји аргентинског меса савезничкој окупационој зони у Немачкој.
До 1951. године, стигли су у Јужну Америку. Ко им је тачно обезбедио визе, остаје нејасно.
Кадгиен је прво живео у бразилском Рио де Жанеиру, где је водио огранак Имхауке са Хауптом и Антоанет „Тони“ Имфелд, супругом Ернста.
Према анализи из извештаја из 2002. године о Кадгиеновој рути ка слободи, швајцарске власти су га „заштитиле од савезничких захтева за изручење и омогућиле му да почетком 1951. оде у Латинску Америку не трепнувши оком“.
Фотографија из 1954, првобитно објављена у швајцарском листу НЗЗ, приказује Кадгиена и Имфелда како позирају испред авиона на огромном сточном имању које су те године купили. До тада, Кадгиен је добио аргентинско држављанство и основао огранак Имхауке у Буенос Ајресу, пише Даилy Маил.
Касније се оженио млађом Немицом, са којом је, верује се, имао две ћерке. Наводно је купио кућу у насељу Висенте Лопес у Буенос Ајресу.
Тамо је, како се тврди, посредовао у пословима између немачких компанија и аргентинске владе Хуана Перона.
Прича се и да је продао оружје у вредности од неколико милиона долара бразилској војној хунти.
Године 1978, нациста је умро у Буенос Ајресу и сахрањен је на немачком гробљу у том граду.
Сада, након смрти, нациста је под већом пажњом него икада. Недавна афера почела је након што је кућа Патрише Кадгиен у граду Мар дел Плата, близу Буенос Ајреса, оглашена за продају на сајту агенције за некретнине Роблес Цасас & Цампос.
Холандски новинар који је истраживао нестанак „Портрета даме“ приметио је дело на фотографијама у огласу.
Слика је заузимала почасно место у породичној дневној соби.
Полиција је обавештена, али када су дошли да претраже имање, само су кука и трагови на зиду сведочили да је слика недавно померена.
Портрет даме се у холандским архивима води као дело које је припало човеку са Кадгиеновим презименом.
Један од полицајаца који је учествовао у претрази куће Патрише Кадгиен рекао је да је јасно да је тамо где су нашли таписерију „до пре кратког времена налазило нешто друго.“
Патриша Кадгиен, њен адвокат и њен партнер посматрали су претрагу. Полиција је запленила мобилне телефоне и два нерегистрована комада ватреног оружја, као и цртеже, гравире и документа из 1940-их, који би могли да помогну у истрази.
Мареи фон Сахер (81) једина преживела наследница Гоудстикера, изјавила је прошле недеље да сада планира да поднесе захтев и покрене правну акцију како би слика била враћена њеној породици.
„Моја потрага за уметничким делима која је поседовао мој свекар Жак Гоудстиккер почела је крајем деведесетих и нећу одустати“, рекла је фон Сахер за холандски лист Алгемин Дагблад.
„Мојој породици је циљ да врати свако уметничко дело опљачкано из Жакове колекције и обнови његово наслеђе“, додала је Сахер.
telegraf.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Best Documentaries (ESPAÑOL)
